Nedelja 24 još jednom je pokazala koliko su tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi i dalje fragmentisana. Regionalni proseci su uglavnom opali, ali je svaka zemlja zadržala sopstveni cenovni, proizvodni i trgovinski signal.
Srbija je bila tržište sa najizraženijom korekcijom cena. Prosečna cena pala je za 21,5% na 78,22 €/MWh, što je bilo podržano rastom proizvodnje iz promenljivih obnovljivih izvora energije od 76,8% i skromnim rastom potrošnje od 2,0%. Ipak, proizvodnja iz termoelektrana na ugalj porasla je za 66,0 GWh, dok je obim trgovanja na SEEPEX-u ostao nizak na svega 120 GWh, što ograničava upotrebljivost cenovnog signala za dublje hedžing strategije.
Italija je i dalje bila glavni „ponor“ za regionalnu potražnju i premijum tržište. Prosečna cena iznosila je 123,17 €/MWh, uprkos nedeljnom padu. Potrošnja je porasla za 6,7% na 5,12 TWh, neto uvoz dostigao je 1,08 TWh, proizvodnja iz termoelektrana porasla je za 17,6%, dok su LNG prilivi oporavljeni na 3.803,52 GWh. Italija je ostala ključna tačka koja apsorbuje viškove električne energije iz okolnih sistema.
Grčka se kretala suprotno od regionalnog trenda cena. Prosečna cena porasla je za 2,6% na 91,53 €/MWh, uz rast potrošnje od 5,8% na 1,01 TWh. Proizvodnja iz solarnih elektrana porasla je za 22,8%, ali je proizvodnja vetra pala za 31,4%, dok je hidro proizvodnja smanjena za 17,3%, što je tržište učinilo osetljivim na neujednačenu obnovljivu proizvodnju.
Bugarska je dodatno ojačala svoju izvoznu ulogu. Prosečna cena pala je za 7,2% na 93,58 €/MWh, dok je potrošnja porasla za 3,0%. Iako je hidro proizvodnja opala za 21,8%, kombinacija obnovljivih i termo kapaciteta omogućila je rast neto izvoza od 103,2%, potvrđujući ulogu Bugarske kao važnog baltičkog balansnog i tranzitnog tržišta.
Mađarska je smanjila zavisnost od uvoza, ali je ostala cenovno visoka. Neto uvoz pao je za 60,3%, a proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je za 21,2%, ali je prosečna cena i dalje iznosila 98,71 €/MWh. Dana 17. juna Mađarska je zabeležila najvišu dnevnu cenu u SEE regionu od 123,79 €/MWh, što potvrđuje njenu izloženost zategnutosti centralnoevropskog tržišta.
Hrvatska je imala blaže cene pre svega zahvaljujući hidro uslovima, a ne snažnom rastu obnovljivih izvora. Proizvodnja iz varijabilnih OIE pala je za 35,9%, ali je hidro proizvodnja porasla za 43,5%, neto uvoz je smanjen za 8,9%, dok su LNG tokovi ostali stabilni na 640,83 GWh. Prosečna cena je pala na 92,02 €/MWh.
Turska je ostala strukturno odvojena od ostatka regiona. Prosečna cena iznosila je svega 22,85 €/MWh, dok je potrošnja porasla za 3,8% na 6,74 TWh. Proizvodnja iz vetra je više nego udvostručena, proizvodnja iz uglja porasla je za 260,6 GWh, gasna proizvodnja je pala za 20,8%, dok su neto izvozi povećani za 53,1%. Turska je ostala niskotroškovni izuzetak, a ne deo konvergentnog evropskog tržišta.
