U poređenju sa drugim privrednim granama, rudarstvo lakše podnelo udar svetske ekonomske krize. Povećan broj stranih investitora sa ulaganjem u geološka istraživanja. Strateški cilj da se do 2020. godine učešće rudarstva u ukupnom BDP poveća za tri odsto.
Polazeći od činjenice da je Srbija regionalni lider u rudarskoj industriji, a rudarski sektor jedan od temelja nacionalne ekonomije i da rudarska delatnost, kao nosilac upravljanja mineralnim resursima, mora biti projektovana na racionalan i održivi razvoj, državni
sekretar Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Tomislav Šubaranović, zajedno sa svojim saradnicima Zoranom Danilovićem, Jelenom Milenković i Goranom Tomićem, analizirao je geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina sa planovima razvoja rudarstva Republike Srbije.
U radu objavljenom u zborniku uz IV Simpozijum sa međunarodnim učešćem „Rudarstvo 2013“, koje je krajem maja održano na Srebrnom jezeru, data je analiza geoloških potencijala i istraživanja sa rezultatima rudarske eksploatacije i proizvodnje u periodu od 2005. do 2012. godine, što pokazuje da je rudarstvo, kao privredna grana, dosta lakše podnelo i amortizovalo udar svetske ekonomske krize. Takođe, dati su i rezultati povećanog interesovanja za mineralne resurse i istraživanja, gde se vidi da je poslednjih godina povećan broj stranih investitora sa ukupnim ulaganjem u geološka istraživanja od 25 do 30 miliona evra na godišnjem nivou.
Rudarstvo Srbije proizvodi oko 65 miliona tona čvrstih mineralnih sirovina, više od milion tona nafte i 500 miliona metara kubnih prirodnog gasa. Nakon dugogodišnje stagnacije, sektor je poslednjih 10-ak godina doživeo značajan razvoj zahvaljujući ulasku stranih investicija i naglom skoku berzanskih cena. Kao rezultat višegodišnjih aktivnosti na podizanju kapaciteta rudarske proizvodnje, u periodu od 2005. do 2011. godine postignuta je stopa rasta od 23 odsto.
Rudarstvo predstavlja privrednu delatnost sa značajnim finansijskim udelom u ukupnom BDP Srbije. Uzimajući u vidu potencijale, strateški cilj resursa je da do 2020. godine rudarska industrija Srbije učestvuje u ukupnom BDP sa više od pet odsto, a trenutno je dva odsto.
Sa preko 2.000 pojava, obeležja i ležišta mineralnih sirovina, Srbija spada u red zemalja sa raznovrsnim i relativno bogatim mineralnim resursima. Najznačajniji potencijal ima ugalj, čije su geološke rezerve 9,28 milijardi tona, pri čemu je lignit najvažniji. Među metaličnim
mineralnim sirovinama važno mesto zauzimaju bakar, olovo, cink, antimon i nikl. Takođe, postoje i rezerve zlata, srebra i molibdena. U 2012. godini istraživanja su se izvodila na 115 istražnih polja, a najveći broj se odnosio na istraživanje zlata, litijuma, bora, ruda bakra, zlata i molibdena, kao i polimetaličnih ruda. U skladu sa projektima višegodišnjih istraživanja, prošle godine su nastavljena ranije započeta istraživanja nafte i gasa, uglja, zlata i litijuma.
Analizirajući proizvodnju u sektoru mineralnih sirovina od od 2005. godine do danas, autori rada ističu da je rudarstvo, kao privredna grana, najmanje pretrpelo uticaj ekonomske krize počev od 2008. godine, u odnosu na pad industrijske proizvodnje u ostalim privrednim granama.
Posle kontinualnog rasta, od 2005. do 2008. godine, dolazi do pada proizvodnje u 2009. godini, da bi se posle toga nastavio rast i već 2010. proizvodnja je došla na nivo od pre početka krize.
Trenutno je u Srbiji u sektoru eksploatacije mineralnih sirovina zaposleno 22.000 radnika. Broj i strukturu radne snage karakteriše smanjenje broja zaposlenih sa 30.500 u 2005. godini na 22.250 u 2012. godini. U velikim rudarskim kompanijama, koje su većinom u državnom vlasništvu, a čine 10 odsto ukupnog broja registrovanih preduzeća, zaposleno je 80 odsto radne snage.
Osnovne karakteristike eksploatacije mineralnih sirovina u 2012. godini su zadovoljavajući naturalni pokazatelji, nastavak investiranja i osavremenjivanja proizvodnje, stabilizacija i povećanje proizvodnje energetskih sirovina, posebno nafte i gasa, zatim blagi oporavak u
ekspolataciji i proizvodnji nemetaličnih mineralnih sirovina i zainteresovanost međunarodnih kompanija za ulaganja u geološka istraživanja i moguću eksploataciju.
U Republici Srbiji eksploatacija uglja se vrši iz rudnika sa površinskom eksploatcijom (kolubarski, kostolački i kosovsko-metohijski), rudnika sa podzemnom eksploatacijom u okviru
„Resavice“ i rudnika sa podzemnom eksploatacijom „Kovin“. Od proizvedenih 35,6 miliona tona uglja u 2005. godini, prošle godine se došlo do 38,4 miliona tona, od čega je „Kolubara“ proizvela 29,6 miliona tona.
Proizvodnja sirove nafte i prirodnog gasa, kao i derivata nafte, odvija se u okviru Naftne industrije Srbije. Sa oko 650.000 tona sirove nafte proizvedene 2005. godine u 2012. Je proizvodnja prešla milion tona.
Eksploatacija ruda metala obavlja se u polimetaličnim ležištima, od kojih su najznačajniji kompleksi ruda bakra i olovo-cinka. Najmasovnija eksploatacija i proizvodnja bakra vrši se u okolini Bora u rudnicima sa površinskom eksploatacijom „Krivelj“, „Cerovo“ i „Majdanpek“ i u rudniku sa podzemnom eksploatacijom „Jama Bor“. Olovo-cinkana ruda se eksploatiše u rudnicima koji su u privatnom vlasništvu – na planini Rudnik kod Gornjeg Milanovca, „Kriva Feja“ kod Vranja, „Lece“ u okolini Medveđe i „Veliki Majdan“ kod Ljubovije.
Nemetalične mineralne sirovine su najrasprostranjenija vrsta mineralnih sirovina na teritoriji Republike Srbije. Eksploatacija mineralnih sirovina uglavnom se obavlja radi proizvodnje građevinskih materijala ili za industrijske potrebe.
Tokom 2012. godine visina investicija u „Kolubari“ je iznosila 54,7 miliona evra, a u „Kostolcu“ 12,3 miliona evra. Razvojni investicioni projekti koji se realizuju u 2013. godini su u najvećom meri orijentisani na energetski i metalski kompleks.
Neki od razvojnih planova za 2013. godinu obuhvataju realizaciju projekta eksploatacije uljnih škriljaca, nastavak izgradnje topionice i modernizacije flotacije u Boru, revitalizaciju površinskog kopa „Cerovo“, nastavak na razradi i eksploataciji rudnog tela „Andezitski
prsten“ u rudniku „Majdanpek“. Među razvojnim planovima za 2013. godinu ima i onih koji se odnose na Rudarski basen „Kolubara“ – nastavak istraživanja u cilju otvaranja površinskog kopa „Radljevo“, izmeštanje Vreoca, omogućavanje punog kapaciteta i eksploatacije na kopu
„Veliki Crljeni“, kao i nastavak investicija na izgradnji i proširenju
Polja „C“.
