U 17. nedelji 2025. godine, veleprodajne cene električne energije opale su u većini zemalja Jugoistočne Evrope (JIE), pre svega zbog pada cena prirodnog gasa i povećanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Spot cene širom kontinentalne Evrope su više nego prepolovljene od početka 2025. godine, pod uticajem značajnog smanjenja regionalnih cena gasa, koje su od januara pale za oko trećinu. Nedelja je počela cenama iznad 100 €/MWh, ali su tokom nedelje konstantno opadale, da bi do nedelje, 27. aprila, pale ispod 60 €/MWh.
Među zemljama JIE, Italija i Turska su zabeležile najveći pad cena električne energije, za 12,68% i 8,24% respektivno. Slede Grčka i Hrvatska sa padom od 4,41% i 2,26%, dok su cene u Bugarskoj opale za 1,78%. Suprotno tome, Srbija i Rumunija su jedine zemlje u regionu koje su zabeležile rast cena, za 2,44% i 0,63%.
U Centralnoj Evropi cene električne energije su takođe značajno pale, ostajući ispod 85 €/MWh tokom poslednje nedelje aprila. Ovaj trend je uglavnom rezultat smanjene potrošnje električne energije zbog viših temperatura, kao i nižih cena gasa. Cene su se kretale od 36 do 84 €/MWh. Slovenija je imala najvišu prosečnu cenu od 83,89 €/MWh, što je pad od 1,49% u odnosu na prethodnu nedelju, a sledi je Nemačka sa 82,69 €/MWh. Francuska je, uprkos naglom nedeljnom skoku cena od 59,08%, ostala najjeftinija sa prosekom od 58,67 €/MWh. U širem evropskom kontekstu, prosečne nedeljne cene bile su oko 77 €/MWh, u rasponu od 36,20 €/MWh u Portugalu do 88,95 €/MWh u Italiji. Tržišta MIBEL (Portugal i Španija) zabeležila su nagle skokove od 180,62% i 176,89%, dostigavši 36,20 €/MWh i 37,63 €/MWh.
U okviru JIE regiona, sve zemlje su zabeležile cene ispod 90 €/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu nedeljnu cenu od 56,80 €/MWh, a zatim Bugarska sa 81,46 €/MWh. Italija je, uprkos dvocifrenom nedeljnom padu, imala najvišu cenu od 88,95 €/MWh, dok je Srbija bila odmah iza sa 87,30 €/MWh. Najviše dnevne cene u većini JIE tržišta zabeležene su 22. i 24. aprila, dok su najniže bile u nedelju, 27. aprila.
Potrošnja električne energije u zemljama JIE značajno je opala, za 18,32% u odnosu na 16. nedelju, i iznosila je ukupno 13.479,11 GWh. Pad je uglavnom posledica toplog vremena koje je smanjilo potrebe za grejanjem. Bugarska je zabeležila najveći pad potrošnje od 32,86%, a slede Mađarska (32,23%) i Rumunija (29,56%). Ostale zemlje takođe su zabeležile pad: Srbija za 28,62%, Italija za 19,43%, Hrvatska za 16,15% i Grčka za 13,79%.
Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora pokazala je pomešane rezultate. Varijabilna proizvodnja iz obnovljivih izvora u JIE pala je za 8,8% u poređenju sa prethodnom nedeljom, na ukupno 1.814,34 GWh. Vetrogeneratori su imali najveći pad, za 37,4%, na 745,68 GWh. Najveći pad zabeležen je u Srbiji (76,1%), Rumuniji (62,2%), Grčkoj (60,8%) i Italiji (53,6%), dok je Turska zabeležila blagi rast od 1,7%. Suprotno tome, proizvodnja iz solarnih izvora porasla je za 33,7% na 1.068,66 GWh. Grčka je predvodila ovaj rast sa skokom od 77,2%, a sledi Italija sa 34,5%.
Proizvodnja iz hidroelektrana u JIE porasla je umereno za 2,18%, dostigavši 2.630,41 GWh. Grčka i Italija su zabeležile najveći procentualni rast proizvodnje iz hidro izvora, za 40,64% i 17,02% respektivno. Turska je doprinela najviše u apsolutnim brojevima, dodajući 132,17 GWh, što je rast od 8,14%. Istovremeno, Bugarska, Hrvatska i Rumunija zabeležile su pad proizvodnje iz hidro izvora od 37,79%, 21,39% i 10,51%.
Proizvodnja iz termoelektrana u JIE pala je za 12,19%, na ukupno 4.965,59 GWh. Ovo uključuje rast proizvodnje iz uglja za 1,04% (2.448,15 GWh) i oštar pad proizvodnje iz gasa za 22,11% (2.517,44 GWh). Turska je zabeležila rast proizvodnje iz uglja za 2,00%, dok je gasna proizvodnja pala za 24,43%. Grčka je imala izuzetan rast proizvodnje iz lignita od 452,43%, uz pad gasne proizvodnje od 1,99%. Bugarska je zabeležila pad i u proizvodnji iz uglja (-17,71%) i iz gasa (-23,46%). Italija je imala blagi rast proizvodnje iz uglja od 1,48%, dok je gasna proizvodnja pala za 26,29%.
Došlo je i do promena u prekograničnoj trgovini električnom energijom. Neto uvoz u zemlje JIE opao je za 35,60% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 756,96 GWh, uglavnom zbog smanjenog uvoza Italije. Istovremeno, regionalni izvoz električne energije porastao je za 33,9% na 139,27 GWh, dok je uvoz smanjen za 30,0% na 896,24 GWh. Mađarska, Turska, Italija i Grčka zabeležile su značajno smanjenje neto uvoza – za 78,96%, 78,69%, 42,81% i 6,22%. S druge strane, Hrvatska i Rumunija su zabeležile rast neto uvoza od 231,63% i 48,42%. Bugarska je povećala izvoz električne energije za 33,87%.
