Bosna i Hercegovina (BiH) postaje sve zavisnija od uvoza električne energije zbog nedovoljne proizvodnje uglja i zastarelih termoelektrana, kaže energetski stručnjak Almir Muhamedbegović. Proizvodnja električne energije u zemlji opala je za 15% od 2021. do 2024. godine, te sada BiH nema dovoljno energije da zadovolji domaću potražnju. Kao rezultat toga, uvoz električne energije porastao je za 120% prošle godine, dostigavši najviši nivo u poslednjih šest godina. Ovaj trend se nastavio i u 2024. godini, kada je u prvom kvartalu uvoz premašio ukupnu količinu iz prethodnih pet godina.
Glavni problem je opadanje proizvodnje uglja, jer su državne rudarske kompanije BiH između 2018. i 2023. godine značajno smanjile proizvodnju. Ovaj pad proizvodnje uglja doveo je do nestašice goriva za termoelektrane, koje tradicionalno proizvode oko 60% električne energije u zemlji. Situaciju dodatno komplikuju neefikasnosti, korupcija i štrajkovi unutar državnih preduzeća.
Privatne kompanije, poput EFT-a, preuzele su deo tereta, jer EFT posjeduje i upravlja nekoliko termo i hidroelektrana, uključujući termoelektranu Stanari na ugalj. U međuvremenu, tri državne elektroprivrede u BiH — Elektroprivreda BiH, Elektroprivreda RS i Elektroprivreda HZHB — čine većinu proizvodnje električne energije u zemlji, pri čemu poslednja uglavnom koristi hidroelektrane.
Uprkos ovim izazovima, ulaganja u novu energetsku infrastrukturu su vrlo ograničena. To je dovelo do daljeg propadanja starijih termoelektrana, koje se bore da zadovolje potražnju zbog zastarelih tehnologija i nedostatka održavanja.
U Federaciji BiH proizvodnja uglja u državnim rudnicima drastično je opala, a zabrinutost zbog lošeg upravljanja i korupcije ostaje. Energetski sektor zemlje je u krizi, a vlasti su priznale potrebu za hitnim reformama i međunarodnom pomoći.
U Republici Srpskoj situacija je slična, sa termoelektranom Ugljevik koja se suočava sa nestašicom uglja nakon što njen dobavljač nije ispunio obaveze. Pored toga, termoelektrane u ovom regionu su takođe stare i zahtevaju značajna ulaganja kako bi nastavile da rade.
Sve u svemu, energetska kriza u BiH ukazuje na hitnu potrebu za modernizacijom industrije uglja i termoelektrana, kao i za većim ulaganjima u obnovljive izvore energije.
