Srbija je završila osnovnu tehničku procenu koja istražuje kako nuklearna energija može doprineti njenom mirnodopskom energetskom miksu. Studija, sprovedena u saradnji sa francuskim stručnjacima i u skladu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), definiše trofazni proces. Početna faza, koja se očekuje da će trajati od pet do sedam godina, fokusira se na planiranje koraka implementacije, dodatne analize i uspostavljanje posebnog tela za upravljanje nuklearnim programom.
Trenutno, termoelektrane na lignit obezbeđuju skoro 5.000 MW, ali je njihovo zatvaranje predviđeno do 2050. godine. Srbija planira da ovu snagu nadomesti kombinacijom hidro, solarne, vetroenergije i nuklearnih jedinica. Stručnjaci procenjuju da će biti potrebno najmanje dve godine za procenu specifičnih lokacija za nuklearne objekte. Iako razvoj nuklearne energije zahteva značajna početna ulaganja u infrastrukturu, dugoročne koristi uključuju niže operativne troškove i značajno smanjenje emisija.
Srbija razmatra dve vrste nuklearne tehnologije: konvencionalne velike reaktore i male modularne reaktore (SMR). Veliki reaktori imaju prednosti ekonomije obima i dokazanu pouzdanost, dok SMR nude niže početne investicije, mogućnost modularnog proširenja i veću fleksibilnost u izboru lokacije, mada su neki SMR dizajni još u fazi razvoja.
Planira se integracija nuklearne energije u srpski energetski sistem u periodu od 15 do 20 godina. Tokom tog vremena, država će ulagati u obuku stručnog kadra i izdvojiti do 30 miliona evra za pripremne studije i uspostavljanje institucija.
Francuski EDF je predvodio početnu tehničku studiju i potpisao sporazum o saradnji sa Srbijom, oslanjajući se na dugogodišnje iskustvo Francuske u nuklearnoj energiji, gde nuklearna energija čini oko 70 procenata domaće proizvodnje električne energije. Uprkos usporavanju novih izgradnji, Francuska ostaje ključni partner. Srbija je takođe u pregovorima sa Južnom Korejom, čiji je brz razvoj nuklearnih elektrana u UAE pokazao efikasne alternative. Očekuje se da će sporazumi sa korejskim dobavljačima biti završeni u roku od dva meseca. Istovremeno, mogućnosti saradnje sa Rusijom i Kinom ostaju otvorene.
Globalno, u funkciji je oko 430 nuklearnih reaktora, a ulaganja u nove projekte se očekuju da će se udvostručiti do kraja decenije. Samo Evropska unija planira ulaganja od 240 milijardi evra u nuklearnu energiju do sredine ovog veka.
Za Srbiju je razvoj nuklearne energije ključan za obezbeđivanje stabilnog i održivog izvora bazne energije. Dok su obnovljivi izvori od suštinskog značaja za dekarbonizaciju, njihova zavisnost od vremenskih uslova ograničava pouzdanost. Nasuprot tome, nuklearna energija, sa predviđenim radnim vekom od 80 do 90 godina, pruža dugoročnu energetsku sigurnost i komplementira tranziciju Srbije ka čistijem i otpornijem energetskom sistemu.
