U 26. nedelji 2025. godine cene električne energije u zemljama Jugoistočne Evrope (JIE) porasle su u odnosu na prethodnu nedelju, premašivši 90 €/MWh uprkos padu cena gasa. Cene su na početku nedelje bile oko 95 €/MWh u svim zemljama JIE, dostigle su vrhunac od preko 100 €/MWh 26. juna, da bi krajem nedelje blago pale. Većina zemalja JIE zabeležila je jednoprocentne do dvocifrene poraste cena električne energije, osim Italije koja je imala pad od 1,34%. Najveći rast cena imali su Mađarska (9,57%) i Hrvatska (8,60%), zatim Bugarska (8,49%), Rumunija (7,59%) i Grčka (4,92%).
U Centralnoj Evropi cene na spot tržištu električne energije pokazale su mešovite trendove tokom četvrte nedelje juna 2025, sa prosečnom vrednošću od oko 76 €/MWh u većini velikih tržišta. Cene su se kretale u rasponu od 61 €/MWh do 94 €/MWh, pri čemu je Slovenija imala najskuplju električnu energiju sa prosečnom cenom od 94,16 €/MWh, što je rast od 9,07% u odnosu na prethodnu nedelju. Francuska je zabeležila najnižu cenu od 61,28 €/MWh, uz nedeljni rast od 18,81%. Prosečna cena u Slovačkoj bila je 89,07 €/MWh.
Evropske nedeljne prosečne cene električne energije u 26. nedelji iznosile su oko 84 €/MWh, sa najnižim cenama u Francuskoj (61,28 €/MWh) i najvišim u Italiji (117,27 €/MWh). Na tržištima MIBEL-a cene su blago pale — u Španiji za 1,98% na 87,7 €/MWh, a u Portugalu za 2,63% na 87,84 €/MWh.
U južnoj Evropi sve zemlje JIE imale su cene blizu 90 €/MWh osim Italije, gde su cene prešle 100 €/MWh. Raspon cena u regionu bio je od 56 €/MWh u Turskoj do 117 €/MWh u Italiji. Turska je zabeležila najnižu prosečnu cenu od 56,40 €/MWh, dok je Srbija bila druga najjeftinija zemlja JIE sa 91,22 €/MWh. Italija je zadržala najvišu prosečnu cenu od 117,27 €/MWh, što je blagi pad u odnosu na prethodnu nedelju. Hrvatska je bila drugo najskuplje tržište JIE sa cenom od 92,83 €/MWh.
Većina tržišta električne energije u JIE dostigla je dnevne vrhove cena u sredu, 26. juna, dok su najniže cene zabeležene u nedelju, 29. juna. Potrošnja električne energije u regionu JIE porasla je za 7,57% u odnosu na prethodnu nedelju, usled prvog ovogodišnjeg talasa vrućine u Evropi. Najveći rast tražnje imali su Grčka (13,27%) i Hrvatska (11,50%), zatim Italija i Mađarska. Rumunija, Srbija i Bugarska takođe su zabeležile poraste od 3,89%, 2,89% i 2,13%.
Proizvodnja električne energije iz promenljivih obnovljivih izvora u JIE porasla je za 9,7% u odnosu na prethodnu nedelju, ukupno na 4.082,75 GWh. Rast je prvenstveno izazvan povećanjem proizvodnje vetra za 17,2%, koja je dostigla 1.854,93 GWh. Većina zemalja JIE imala je veći vetar, osim Srbije, Mađarske i Hrvatske. Solarno napajanje takođe je poraslo za 4,2% na 2.227,82 GWh, a najveće procentualne dobitke imale su Bugarska (7,2%) i Grčka (5,8%). Italija, Turska i Mađarska zabeležile su umerene poraste, dok su Rumunija i Hrvatska imale padove od 6,1%, odnosno 3,8%.
Nasuprot tome, proizvodnja hidroenergije u JIE pala je za 7,55% u odnosu na prethodnu nedelju, ukupno na 2.407,22 GWh. Sve zemlje JIE imale su pad hidroproizvodnje, pri čemu su Bugarska i Mađarska imale dvocifrene padove od 38,15%, odnosno 28,43%. Italija i Rumunija zabeležile su značajne padove od 6,00% i 4,59%.
Termoelektrane u JIE povećale su proizvodnju za 15,20% u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši 7.564,44 GWh, usled povećane potrošnje. Povećali su se i ugalj i gas u proizvodnji električne energije: proizvodnja na ugalj je porasla za 2,69% na 3.296,91 GWh, dok je gasna proizvodnja skočila za 27,17% na 4.267,53 GWh. U Turskoj je proizvodnja na ugalj porasla za 0,75%, a proizvodnja na gas za značajnih 32,38%. Bugarska je povećala proizvodnju na ugalj za 10,03%, dok je proizvodnja na gas pala za 17,82%. Grčka je potpuno obustavila proizvodnju na ugalj, dok je proizvodnja na gas porasla za 11,32%.
Što se tiče prekogranične trgovine električnom energijom, neto uvoz u JIE porastao je za 25,89% u 26. nedelji 2025. u odnosu na prethodnu, na 1.469,72 GWh, dok su izvoz smanjili za 2,6% na 193,25 GWh. Ukupni uvoz povećan je za 21,7% i iznosio je 1.662,97 GWh. Hrvatska i Srbija zabeležile su značajne skokove neto uvoza od 51,33%, odnosno 32,46%. Nasuprot tome, Turska je imala pad neto uvoza od 85,23%. Grčka i Bugarska nastavile su sa izvozom, ali u manjem obimu, sa neto izvozom od 51,28 GWh i 141,96 GWh, respektivno.
