Energetska tranzicija na Zapadnom Balkanu bi trebalo da bude pravedna i inkluzivna i u tom cilju je potrebno da države i Evropska unija obezbede sredstva za oporavak regiona zavisnih od uglja i energetski siromašne građane, izjavio je Mirko Popović, programski direktor nevladine organizacije „Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu“ (RERI).
Popović je za portal Zelena Srbija agencije Beta rekao da energetska tranzicija treba da uzme u obzir problem ekstremnog energetskog siromaštva i rešavanje problema najugroženijih grupa i regiona koji su ekonomski zavisni od eksploatacije uglja.
„Energetsko siromaštvo je problem koji usporava i onemogućava dekarbonizaciju regiona Zapadnog Balkana, zbog čega je neophodno da proces dekarbonizacije sadrži tri ključne karakteristike – demokratizaciju, demonopolizaciju i decentralizaciju, pre svega u proizvodnji električne energije i aktivnu ulogu domaćinstava i privrede kao proizvođača i potrošača električne energije„, rekao je Popović.
On je kazao da je na Forumu civilnog društva u okviru Berlinskog procesa u Tirani zaključeno da je potrebno obezbediti adekvatan finansijski okvir za oporavak regiona zavisnih od uglja i energetski siromašne građane, iz sredstava EU i budžeta država Zapadnog Balkana.
Takođe je neophodan odgovarajući monitoring da bi se osiguralo da se sredstva koriste na delotvoran način i tamo gde su najpotrebnija, a monitoring bi trebalo da obezbedi parlamentarni nadzor i učešće civilnog društva.
Popović je rekao da je potrebno i da države Zapadnog Balkana na odgovarajući način izračunaju broj domaćinstava ugroženih energetskim siromaštvom te da usvoje nacionalne programe za efikasno suzbijanje energetskog siromaštva.
„To uključuje, ali se ne ograničava na, unapređenje efikasnosti uređaja za grejanje u domaćinstvima, uz promociju obnovljivih izvora energije i programa podrške koji su dostupni i namenjeni onima koji su najugroženiji. Dostupnost programa podrške podrazumeva da administrativne procedure nisu zahtevne i da je podrška dostupna građanima sa nižim primanjima. Države bi trebalo da izbegavaju ‘Superhik’ pristup“, rekao je Popović.
Ove i druge preporuke za donosioce odluka u regionu i EU u oblasti pravedne i inkluzivne energetske tranzicije i vladavine prava predstavila je na Forumu civilnog društva radna grupa za energetiku.
Na skupu je takođe ocenjeno da uključivanje država Zapadnog Balkana u EU sistem trgovine emisijama ugljen dioksida može doprineti stvaranju povoljne klime za investicije u elektro-energetskom sektoru i sistemima daljinskog grejanja.
Operateri sa Zapadnog Balkana trebalo bi da dobiju pristup besplatnim alokacijama emisionih jedinica, kako bi mogle da investiraju u dekarbonizaciju i prestanak upotrebe uglja. Prethodno je neophodno uspostaviti sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte kroz odgovarajući regulatorni okvir.
„Uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u EU sistem trgovine emisijama pokazalo bi da EU ove države zaista vidi u Uniji. Sa druge strane usporavanje ovog procesa može imati ekonomske i geopolitičke posledice“, rekao je Popović.
