Trenutno najveći izazov u realizaciji projekata obnovljivih izvora energije u Srbiji predstavlja njihovo balansiranje, a to se može rešiti većim ulaganjima u balansne kapacitete, pre svega baterije, i u reverzibilne hidroelektrane, ocenio je finansijski stručnjak i direktor kompanije AskUs Aleksandar Savić.
U izjavi za portal Zelena Srbija agencije Beta, Savić je rekao da je država intenzivno radila na unapređenju regulatornog okvira u oblasti obnovljivih izvora i da sada treba raditi na rešavanju problema balansiranja.
Balansiranje predstavlja veliki izazov zbog intermitentnosti, odnosno nepredvidivosti obnovljivih izbora, jer vetro i solarne elektrane proizvode onda kada ima vetra i sunčeve svetlosti, a ne onda kada je električna energija potrebna.
“Velika ekspanzija, naročito solarnih elektrana, dovela je do situacije u regiji u kojoj nam je po prvi put cena električne energije jeftinija u periodu visoke potrošnje nego u periodu niske potrošnje. Visoka cena električne energije, naročito tokom 2022. godine, relativno niska cena ulaganja i kratak period instalacije solarnih panela doprinela je tome da se na mreži u regionu pojavi veliki broj instaliranih MW”, rekao je Savić.
Takođe, povećanje cene električne energije za potrošače dovelo je do velikog broja firmi koje su, osim toga što žele dekarbonizaciju svog poslovanja, našle i vrlo jasan ekonomski interes u investiciji u solarne panele i dobijanju statusa “proizvođač-potrošač”.
“Problem balansiranja rešava se investicijama u balansne kapacitete, a to su pre svega baterije (storage), ali i u velike strateške projekte kao što su reverzibilne hidroelektrane”, rekao je Savić i istakao da je dobro što se uskoro kreće u realizaciju projekta RHE Bistrica, kao i što je u planu još veći projekat RHE Đerdap 3.
Pored balansiranja koje predstavlja i ekonomsko i tehničko (mogućnost balansiranja mreže) pitanje, Savić ističe da na realizaciju projekata utiče i znatno poskupljenje troška finansiranja imajući u vidu značajan rast baznih kamatnih stopa.
“Da bih jednostavno to pojasnio, poskupljenje ukupnog troška finansiranja za četiri odsto (koliko je bazna kamatna stopa porasla u poslednjih godinu i po dana) u slučaju desetogodišnjeg kredita smanjuje se kapacitet za zaduživanje za skoro 20 odsto”, objašnjava Savić.
Prema njegovom mišljenju, nova zakonska i podzakonska akta koja su doneta u poslednje dve godine omogućila su realizaciju velikog broja projekata obnovljivih izvora što je posledično dovelo do toga da se mora rešiti problem balansiranja.
“Aktivnosti države po ovom pitanju su veoma intenzivne i svakako se na tome puno radilo. Rezultat takvog rada je svakako i prva uspešno realizovana aukcija koja će omogućiti realizaciju novih projekata vetro elektrana i solarnih elektrana i utisci investitora, učesnika na aukciji su krajne pozitivna”, rekao je Savić.
Istovremeno, dodao je, potrebno je više angažovanja u nekim drugim aspektima.
“Kogenerativna postrojenja su na primer u potpunosti van fokusa, iako se radi o kapacitetima koja za razliku od vetro i solarnih elektrana nisu intermitenta, što je značajno za bazni kapacitet i imajući u vidu velike količine organskog otpada koji se i dalje neadekvatno uklanja. Na primer i dalje smo na žalost svedoci spaljivanja žetvenih ostataka sto proizvodi ogromnu štetu i za imovinu i za zdravlje ljudi”, rekao je on.
Savić je prošle sedmice učestvovao na regionalnoj konferenciji Renewable Balkans u Bukureštu, na panelu na kojem je glavna tema bila izazovi finansiranja projekata OIE.
Ti izazovi su u celom regionu manje-više isti, rekao je Savić i dodao da, pored troškova finansiranja, najveći izazov predstavlja privikavanje finansijskih institucija na nove oblike otkupa električne energije kod ovih projekata.
“Ono što raduje jeste činjenica da se po oba ova pitanja očekuje pomak. Svi relevantni analitičari očekuju da će u dogledno vreme doći do pada kamatnih stopa, a finansijske institucije već imaju u svom portfoliju projekte sa ‘novim’ strukturama otkupa”, kazao je Savić za portal Zelena Srbija.
