Vlasti u Bosni i Hercegovini (BiH) napravile su važan korak ka razvoju novog prekograničnog gasnog interkonektora sa Hrvatskom, unapređujući nacrt sporazuma koji otvara put za formalne pregovore između dve zemlje.
Predlog, usvojen na vanrednoj sednici Vlade, predviđa izgradnju Južnog gasnog interkonektora, koji bi povezivao hrvatsku gasnu mrežu kod Zagvozda sa bosanskim sistemom u Posušju. Ovaj dokument će poslužiti kao osnova za predstojeće razgovore zvaničnih delegacija zaduženih za finalizaciju međudržavnog sporazuma.
Ključni element projekta je učešće kompanije AAFS Infrastructure and Energy, privatne američke firme koja je označena kao glavni investitor u skladu sa nedavno izmenjenim zakonodavstvom. Očekuje se da će kompanija finansirati deo gasovoda na teritoriji BiH i upravljati njime kroz dugoročnu koncesiju, verovatno u trajanju od najmanje 30 godina.
Pored infrastrukturnog značaja, projekat ima i snažnu stratešku ulogu za energetsku bezbednost zemlje. Povezivanjem na hrvatski sistem, Bosna i Hercegovina bi dobila pristup tečnom prirodnom gasu (LNG) koji se isporučuje preko terminala na Krku, čime bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa.
Planirana mreža bi se širila daleko izvan same granične veze, granajući se kroz više regiona. Jedna trasa bi prolazila kroz centralne delove poput Tomislavgrada, Kupresa i Travnika, dok bi druga snabdevala zapadne i južne gradove, uključujući Široki Brijeg i Mostar, uz dalje proširenje prema Tuzli i drugim industrijskim centrima.
Formiran je i pregovarački tim sastavljen od ministara sa državnog i entitetskog nivoa koji će voditi proces. Nacrt sporazuma sada se upućuje Predsedništvu Bosne i Hercegovine na dalju proceduru odobravanja.
Ukoliko svi koraci budu završeni na vreme, sporazum bi mogao biti zvanično potpisan na predstojećem Samitu inicijative Tri mora, koji će se održati u Dubrovniku krajem ovog meseca.
