Hrvatska očekuje da će tokom drugog kvartala 2027. godine povećati godišnji kapacitet uvoza prirodnog gasa za dodatnih milijardu kubnih metara na LNG terminalu na Krku, čime će dodatno ojačati svoju ulogu kao jednog od ključnih pravaca snabdevanja gasom za centralnu i jugoistočnu Evropu.
Kompanija LNG Hrvatska završila je svoj deo investicije u proširenje terminala, dok operator transportnog sistema Plinacro nastavlja radove na približno 250 kilometara gasovoda neophodnih za transport većih količina gasa u hrvatsku i regionalnu gasnu mrežu.
Po završetku preostalih deonica gasovoda, njihovog testiranja i dobijanja svih potrebnih dozvola, očekuje se da će komercijalni kapacitet terminala porasti sa 3,5 milijardi kubnih metara na između 4,3 i 4,5 milijardi kubnih metara godišnje.
Terminal tehnički može da preradi oko 6,1 milijardu kubnih metara gasa godišnje, ali operater ne planira da celokupan tehnički kapacitet ponudi tržištu. Deo kapaciteta biće zadržan kao operativna rezerva za slučajeve nepovoljnih vremenskih uslova, kvarova na opremi, hitnih potreba za snabdevanjem ili drugih poremećaja.
Ova rezerva ima značajan komercijalni značaj, jer se terminal na Krku razvio od nacionalnog uvoznog postrojenja u ključnu regionalnu energetsku infrastrukturu. Neprekidan rad terminala na maksimalnom tehničkom kapacitetu povećao bi ukupni obim isporuka, ali bi istovremeno smanjio fleksibilnost u upravljanju kašnjenjima ili prihvatu hitnih LNG isporuka bez ugrožavanja već ugovorenih isporuka.
Direktor Ivan Fugaš izjavio je da planirane LNG isporuke i dalje stižu i istovaraju se bez problema uprkos obnovljenoj neizvesnosti na globalnom tržištu tečnog prirodnog gasa izazvanoj tenzijama oko Hormuškog moreuza. Pre poslednjih poremećaja Evropa je iz Katara uvozila svega 10 do 12 odsto svojih LNG isporuka, zbog čega je njena direktna izloženost manja u poređenju sa azijskim tržištima, koja u većoj meri zavise od LNG-a.
Ipak, indirektni efekti ostaju značajni. Veća konkurencija za raspoložive LNG terete može povećati cene gasa u Evropi čak i kada fizičke isporuke nisu ugrožene. Terminal na Krku Hrvatskoj i susednim tržištima obezbeđuje veću raznovrsnost pravaca snabdevanja, ali ne može u potpunosti da zaštiti kupce od promena na globalnom LNG tržištu.
Postojeći komercijalni kapacitet terminala u potpunosti je rezervisan do 1. oktobra 2037. godine. Za period između 2037. i 2040. godine na raspolaganju ostaje oko 1,5 milijardi kubnih metara godišnjeg kapaciteta, iako operater ne očekuje da će ti kapaciteti biti odmah ugovoreni.
Dugoročne rezervacije omogućavaju veću predvidljivost iskorišćenosti terminala i podržavaju ekonomsku opravdanost investicije u njegovo proširenje. Istovremeno, one potvrđuju snažnu regionalnu potražnju za alternativnim pravcima snabdevanja gasom koji nisu zasnovani na ruskom gasu i koji preko Hrvatske vode ka Mađarskoj, Sloveniji i drugim tržištima centralne Evrope.
Trenutno oko 70 odsto gasa koji ulazi u hrvatski transportni sistem stiže upravo preko LNG terminala na Krku. Zbog toga će terminal imati ključnu ulogu u punjenju hrvatskih podzemnih skladišta gasa, kao i u ispunjavanju evropskih zahteva u vezi sa nivoom zaliha.
Strateška vrednost ovog proširenja neće zavisiti isključivo od povećanja kapaciteta za regasifikaciju. Presudan faktor biće sposobnost transportne mreže da dodatne količine gasa prenese kroz Hrvatsku i dalje prema susednim državama. Zbog toga su radovi koje izvodi Plinacro jednako važni kao i samo proširenje LNG terminala.
Veći kapacitet pravca preko Krka mogao bi da dodatno ojača konkurenciju između LNG-a, gasa iz gasovoda i skladištenih količina širom regiona. Istovremeno, mogao bi da poboljša sigurnost snabdevanja industrijskih potrošača i proizvođača električne energije koji su i dalje izloženi kratkoročnim poremećajima na tržištu prirodnog gasa.
Odluka da se deo tehničkog kapaciteta zadrži kao operativna rezerva smanjuje maksimalni komercijalni prihod terminala, ali značajno povećava otpornost celokupnog sistema. Kod infrastrukture od strateškog značaja, vrednost rezervnog kapaciteta upravo se ogleda u njegovoj dostupnosti u situacijama kada uobičajeni tržišni mehanizmi više ne mogu da obezbede pouzdano snabdevanje.
