Projektno finansiranje obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi postaje sve aktivnije, ali i sve selektivnije. Kreditori su spremni da finansiraju vetroelektrane, solarne elektrane i sisteme za skladištenje energije, ali su danas mnogo oprezniji kada je reč o tržišnoj izloženosti, riziku priključenja na mrežu, riziku izgradnje i kvalitetu investitora nego što su bili tokom prvog talasa razvoja obnovljivih izvora energije.
Rezultat je sve izraženija podela između projekata koji su finansijski održivi (bankable) i onih koji to nisu.
Projekti iza kojih stoje snažni investitori, pouzdani EPC izvođači, obezbeđen pristup mreži i ugovoreni prihodi mogu da obezbede značajne kreditne aranžmane. Nasuprot tome, projekti sa nejasnim dozvolama, nesigurnim ugovorima o otkupu električne energije ili spekulativnim pretpostavkama o priključenju na mrežu suočavaju se sa ozbiljnim teškoćama u pribavljanju finansiranja.
Rumunija je trenutno jedno od najznačajnijih tržišta projektnog finansiranja u regionu. European Bank for Reconstruction and Development organizovala je finansijski paket vredan 192 miliona evra za tri solarne elektrane ukupne snage 531 MW na jugoistoku Rumunije. EBRD je obezbedio 64 miliona evra iz sopstvenih sredstava, dok je dodatnih 128 miliona evra mobilisano od komercijalnih kreditora. Jedan od projekata, solarna elektrana Slobozia, koristi ugovor za razliku u ceni (CfD) dobijen na prvoj rumunskoj aukciji ovog tipa, dok se preostala dva projekta oslanjaju na prodaju električne energije na konkurentnom dnevnom tržištu.
Ovakva struktura finansiranja mnogo govori o pravcu razvoja tržišta. Kreditori su spremni da finansiraju kombinaciju ugovorenih i tržišnih prihoda ukoliko su investitor, tržište i osnovni parametri projekta dovoljno kvalitetni. Ipak, ugovoreni prihodi i dalje predstavljaju ključni oslonac za finansijsku konstrukciju.
Vetropark VIFOR kompanije Rezolv Energy predstavlja još jednu važnu referentnu tačku. Druga faza projekta uključivala je narudžbinu turbina kompanije Vestas ukupne snage 269 MW, dok se očekuje da kompletan projekat dostigne 461 MW, čime će postati najveća vetroelektrana u Rumuniji i jedna od najvećih kopnenih vetroelektrana u Evropi.
Veliki vetroenergetski projekti poput VIFOR-a pokazuju da Rumunija može podržati razvoj obnovljivih izvora energije na nivou elektroprivrednih sistema uz učešće međunarodnih investitora, vodećih svetskih proizvođača opreme i institucionalnog kapitala. Istovremeno, oni potvrđuju koliko je važna sposobnost realizacije velikih projekata. Takvi projekti zahtevaju raspoložive mrežne kapacitete, dostupnost turbina, rešene imovinsko-pravne odnose, disciplinovan proces izdavanja dozvola i dugoročno obezbeđeno finansiranje.
Srbija takođe postaje sve privlačnija za projektno finansiranje. Kompanije Masdar i Taaleri uspešno su zatvorile finansijsku konstrukciju za vetroelektranu Čibuk 2 snage 154 MW, uz kreditni aranžman bez prava regresa prema vlasniku u vrednosti od 144 miliona evra, koji su obezbedile UniCredit i Erste Group. Projekat koristi turbine kompanije Nordex i nadovezuje se na postojeći energetski kompleks Čibuk.
Značaj projekta Čibuk 2 ogleda se u činjenici da potvrđuje kako vetroenergetski projekti na Zapadnom Balkanu mogu privući komercijalno finansiranje bez prava regresa prema vlasniku ukoliko iza njih stoji snažna investitorska grupa i kredibilna ugovorna struktura. Projekat takođe pokazuje značaj postojeće infrastrukture, jer korišćenje ili proširenje postojećih mrežnih pozicija može značajno smanjiti razvojni rizik.
U Bugarskoj sistemi za skladištenje energije menjaju način na koji se posmatra finansiranje energetskih projekata. Kompanija Enery obezbedila je zeleno finansiranje od DSK Bank za baterijski sistem za skladištenje energije snage 150 MW i kapaciteta 600 MWh u Novoj Zagori, uz virtuelni PPA aranžman sa kompanijom Vitol. Ovaj projekat se smatra jednim od najnaprednijih primera finansiranja skladištenja energije u Bugarskoj.
Finansiranje skladištenja energije razlikuje se od tradicionalnog finansiranja obnovljivih izvora energije. Vetroelektrana ili solarna elektrana mogu se procenjivati na osnovu očekivane proizvodnje i ugovorenih cena električne energije. Baterijski sistem zavisi od cenovnih razlika na tržištu, strategije upravljanja radom sistema, tržišta balansiranja, degradacije baterija, budućih ulaganja u proširenje kapaciteta, mrežnih naknada i, u određenim slučajevima, ugovora o uslugama skladištenja ili virtuelnim ugovorima o otkupu energije. Zbog toga je procena rizika složenija, ali ne i nemoguća.
Zajedničke karakteristike finansijski održivih projekata u Jugoistočnoj Evropi postaju sve jasnije.
Takvi projekti imaju iskusne investitore. Koriste opremu i izvođače koje banke smatraju pouzdanim. Poseduju dokumentovan priključak na mrežu. Raspolažu realnim rokovima izgradnje. Uključuju ugovorene prihode gde god je to moguće. Imaju jasno definisane aranžmane za balansiranje i pristup tržištu. Pažljivo raspodeljuju rizike ograničavanja proizvodnje i negativnih cena električne energije. Često uživaju podršku razvojnih finansijskih institucija, garancija Evropske unije ili nacionalnih programa podrške.
Razvojne finansijske institucije ostaju od presudnog značaja jer pomažu uključivanje komercijalnih banaka u finansiranje. Kredit EBRD-a kompaniji PPC za projekte ukupne snage 400 MW u Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji koristi podršku programa InvestEU, što omogućava povoljnije i dugoročnije finansiranje. Slično tome, finansiranje projekata na Zapadnom Balkanu od strane European Investment Bank podržava realizaciju velikih energetskih investicija koje bi domaća tržišta teže mogla samostalno finansirati.
Sledeći izazov projektnog finansiranja biće hibridizacija energetskih projekata. Kreditori će se sve češće susretati sa modelima koji kombinuju solarne elektrane i baterijske sisteme, vetroelektrane i skladištenje energije, tržišne prihode i CfD ugovore, kao i korporativne PPA ugovore sa delimičnom izloženošću tržištu. Takve strukture su složenije za modeliranje, ali su znatno bolje prilagođene budućem elektroenergetskom sistemu.
Nekada je osnovno pitanje bilo: da li projekat može da proizvodi električnu energiju?
Danas je ključno pitanje projektnog finansiranja: da li projekat može da generiše predvidiv i stabilan novčani tok na volatilnom tržištu električne energije?
To je mnogo viši standard nego ranije. Ali upravo će on odvojiti finansijski održive projekte obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi od spekulativnih razvojnih portfolija.
