Nedelja 25 pokazala je da veća dostupnost LNG-a ne znači automatski i niže cene električne energije. Uvoz LNG-a u Grčku porastao je za 19,7% na 722,23 GWh, dok su LNG tokovi u Italiji porasli za 5,27% na 4.004,02 GWh. U Hrvatskoj su LNG količine ostale relativno stabilne na 635,84 GWh. Uprkos ovim kretanjima, cene električne energije su porasle na više regionalnih tržišta, uključujući Italiju, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju i Srbiju, što naglašava složen odnos između snabdevanja gasom i formiranja cena električne energije.
Ova dinamika ukazuje na značaj LNG-to-power „pass-through“ monitora. Ključno pitanje više nije da li je LNG dostupan, već da li dodatna količina gasa može da smanji marginalne cene električne energije ili samo omogućava veću proizvodnju iz gasnih elektrana u periodima tržišne napetosti. Sama dostupnost ne garantuje niže cene ako sistem i dalje zahteva skupu termalnu proizvodnju.
Italija predstavlja jedan od najjasnijih primera ovog odnosa. Uprkos većem uvozu LNG-a, italijansko veleprodajno tržište električne energije imalo je prosečnu cenu od €127,69/MWh tokom Nedelje 25. Niža proizvodnja hidroenergije i vetra povećala je oslanjanje na termoelektrane, zbog čega je proizvodnja iz gasnih elektrana imala ključnu ulogu u pokrivanju potrošnje. U ovom slučaju, LNG je poboljšao dostupnost goriva i sigurnost sistema, ali nije sprečio visoke cene, jer je tržištu i dalje bila potrebna značajna fleksibilna proizvodnja.
Grčka je imala uravnoteženiji ishod. Veći uvoz LNG-a, jača proizvodnja iz obnovljivih izvora i fleksibilni gasni kapaciteti zajedno su doprineli stabilnosti sistema i smanjenju veleprodajnih cena električne energije na €85,50/MWh. Grčki slučaj pokazuje da LNG može doprineti nižim cenama električne energije kada je kombinovan sa povoljnim obnovljivim uslovima i dovoljnom operativnom fleksibilnošću sistema.
Hrvatska predstavlja treći obrazac. Iako su LNG tokovi ostali stabilni, cene električne energije su porasle za 11,2%, vođene većom potrošnjom, povećanom zavisnošću od uvoza i slabijom proizvodnjom iz obnovljivih izvora. Ovaj slučaj pokazuje da sigurnost snabdevanja gasom sama po sebi ne može ukloniti izloženost širim tržišnim pritiscima kada se naruši odnos ponude i potražnje.
Efikasan LNG-to-power monitor trebalo bi da prati više ključnih varijabli istovremeno, uključujući LNG uvoz, cene gasnih čvorišta, proizvodnju iz gasnih elektrana, veleprodajne cene električne energije i periode satne oskudice. Takav pristup omogućava razlikovanje između LNG-a kao faktora smanjenja troška goriva i njegove uloge kao fleksibilnog resursa koji obezbeđuje sigurnost sistema u uslovima tržišne napetosti.
Za donosioca politika, osnovna poruka je jasna: iako LNG infrastruktura povećava energetsku sigurnost i otpornost sistema, pristupačna cena električne energije zavisi od šireg skupa faktora, uključujući skladištenje energije, razvoj mreže, proizvodnju iz obnovljivih izvora, fleksibilnost potrošnje i efikasno upravljanje dispatchabilnim kapacitetima. Za trgovce i učesnike na tržištu, LNG podaci imaju najveću vrednost kada se analiziraju zajedno sa ponašanjem proizvodnje električne energije i osnovnim tržišnim fundamentima, a ne izolovano.
