Odnos između TTF cena prirodnog gasa i tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi postaje sve složeniji i sve manje direktno korelisan. Nedelja 25 jasno je pokazala ovaj trend. Dok su TTF fjučersi u proseku iznosili €41,76/MWh, uz pad od 14,8%, veleprodajne cene električne energije su porasle na više regionalnih tržišta, uključujući Srbiju, Mađarsku, Rumuniju, Hrvatsku i Italiju. Pad troškova goriva nije se preneo na niže cene električne energije, jer su se osnovni tržišni fundamenti u elektroenergetskom sistemu istovremeno značajno zaoštrili.
Ovo rastuće razdvajanje (decoupling) između cena gasa i električne energije ne znači da je prirodni gas izgubio svoju ulogu u proizvodnom miksu. Naprotiv, proizvodnja električne energije iz gasnih elektrana porasla je za 32,3%, uz dodatnih približno 771 GWh na nedeljnom nivou. Gasne elektrane su imale veću ulogu u održavanju balansa sistema, ali je formiranje cena električne energije sve više zavisilo od toga kada i u kojoj meri je proizvodnja potrebna, a sve manje od same cene goriva.
Glavni pokretač ove divergencije bila je promena odnosa ponude i potražnje u regionu. Potrošnja električne energije je porasla, proizvodnja vetra je oslabila, a hidroenergetska proizvodnja je opala, što je povećalo potrebu za upravljivom (dispatchable) termalnom proizvodnjom. Iako je solarna proizvodnja porasla, najveći deo njenog doprinosa bio je koncentrisan tokom dnevnih sati. Zbog toga su večernji i vršni periodi potrošnje i dalje zavisili od fleksibilnih izvora proizvodnje, što je dovelo do rasta cena uprkos nižim troškovima gasa.
Ovi tržišni uslovi naglašavaju značaj održavanja TTF-to-power monitora razdvajanja. Praćenje odnosa između cena gasa i električne energije može pomoći u identifikaciji dominantnog pokretača tržišta u datom trenutku. Kada gas i struja istovremeno padaju, verovatno su troškovi goriva ključni faktor. Kada oba rastu, prenos troška goriva je snažan. Međutim, kada gas pada, a struja raste, kao u Nedelji 25, glavni uzrok je najčešće fizička oskudica sistema i potreba za dodatnom firmiranom proizvodnjom.
Razumevanje ove razlike postaje sve važnije za učesnike na tržištu. Industrijski potrošači više ne mogu da se oslanjaju isključivo na očekivanja na tržištu gasa pri upravljanju troškovima električne energije. Trgovci moraju pažljivo pratiti varijable kao što su rezidualno opterećenje, hidrološki uslovi, performanse obnovljivih izvora, raspoloživost prekograničnih interkonektora i satni obrasci potrošnje. Za investitore u obnovljive i fleksibilne kapacitete, periodi tržišne oskudice mogu doneti veće prihode čak i kada su troškovi goriva u padu.
Na kraju, tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi sve više je oblikovano fizičkim sistemskim dinamikama, a ne samo troškovima goriva. Prirodni gas ostaje ključna komponenta proizvodnog miksa, ali najvažniji cenovni signali sve više dolaze iz dostupnosti firmirane, fleksibilne energije u periodima ograničene ponude i povećane potražnje.
