Grčka i Bugarska su se tokom Nedelje 25 izdvojile kao ključna tržišta koja ublažavaju cenovne pritiske u Jugoistočnoj Evropi, čime su dodatno potvrdile svoju ulogu regionalnih balansnih i izvoznih centara. Grčka je zabeležila pad prosečnih veleprodajnih cena električne energije od 6,6% na €85,50/MWh, dok je u Bugarskoj prosečna cena smanjena za 6,4% na €87,58/MWh. Istovremeno, obe zemlje su ojačale svoje izvozne pozicije, što naglašava njihov sve veći uticaj na regionalnu tržišnu dinamiku.
U Grčkoj je pad cena u velikoj meri bio rezultat snažnih performansi obnovljivih izvora energije i fleksibilne proizvodnje iz gasnih elektrana. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora porasla je za 18,2%, pri čemu je proizvodnja vetra skočila za 37,5%, a solarna proizvodnja za 11,4%. Gasne elektrane obezbedile su potrebnu fleksibilnost za balansiranje sistema, dok izostanak proizvodnje iz lignita nije sprečio pad cena. Ova kombinacija omogućila je Grčkoj da ostane jedno od konkurentnijih tržišta električne energije u regionu u periodu kada su mnoge susedne zemlje beležile rast cena.
Bugarska je imala drugačiji put, ali je ostvarila sličan rezultat. Veća proizvodnja iz solarnih elektrana i jača izvozna aktivnost doprineli su smanjenju domaćih cena uprkos značajnom padu proizvodnje hidroenergije od 39,4%. Neto izvoz električne energije porastao je za čak 91,8%, što potvrđuje ulogu Bugarske kao važnog snabdevača susednih tržišta i značajnog faktora u regionalnoj sigurnosti snabdevanja.
U narednom periodu, obe zemlje imaju potencijal da nastave da funkcionišu kao izvozni cenovni „džepovi“ sa nižim cenama tokom perioda snažne proizvodnje iz obnovljivih izvora. Međutim, ta pozicija nije zagarantovana. Smanjena proizvodnja solarne i vetroenergije, ograničenja u hidroenergiji, problemi u dostupnosti proizvodnih kapaciteta ili zagušenja na prenosnoj mreži mogu brzo ograničiti njihovu sposobnost da ublažavaju regionalne cene.
Za trgovce, koridor Grčka–Bugarska predstavlja značajne mogućnosti za iskorišćavanje cenovnih razlika (spreadova) u odnosu na Rumuniju, Srbiju, Mađarsku i Italiju. Za industrijske potrošače, ova tržišta predstavljaju važan referentni okvir za konkurentno regionalno snabdevanje električnom energijom. Istovremeno, za investitore u obnovljive izvore energije, snažna proizvodnja iz OIE pokazuje kako lokalno može doći do pada cena, ali i do stvaranja prilika kroz izvoz i prekograničnu trgovinu.
Efikasan „export pocket watch“ (monitor izvoznih cenovnih džepova) trebalo bi da prati ključne indikatore kao što su cenovni spreadovi, prekogranični tokovi, proizvodnja iz solarnih i vetro izvora, hidrološki uslovi i raspoloživost interkonektora. Grčka i Bugarska ne treba da se posmatraju samo kao tržišta sa nižim cenama, već sve više kao strateške balansne zone koje doprinose stabilizaciji šireg elektroenergetskog sistema Jugoistočne Evrope.
