Tržišni podaci za Hrvatsku iz Nedelje 25 ukazuju na rastuće letnje cenovne rizike, čime se potvrđuje njena pozicija jednog od tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi koja su najosetljivija na uvoz. Prosečna veleprodajna cena električne energije porasla je za 11,2% na €102,36/MWh, dok je potrošnja električne energije porasla za 9,7%. Istovremeno, neto uvoz je skočio za 26,0%, što jasno pokazuje sve veću zavisnost zemlje od eksternog snabdevanja u periodima pojačane potrošnje.
Značajan deo profila rizika elektroenergetskog sistema Hrvatske proizilazi iz sezonskih obrazaca potrošnje i njenog geografskog položaja. Letnja turistička sezona značajno povećava potrošnju električne energije duž jadranske obale, dok je Hrvatska istovremeno snažno povezana i sa jadranskim i sa centralnoevropskim tržištem električne energije. Kada cene u Italiji rastu ili se uslovi snabdevanja u Centralnoj Evropi pogoršavaju, hrvatske cene često prate taj trend zbog potrebe za uvozom i mehanizama regionalnog tržišnog povezivanja.
Uloga obnovljivih izvora energije bila je jasno vidljiva tokom Nedelje 25. Niža proizvodnja vetra dovela je do značajnog pada ukupne proizvodnje iz obnovljivih izvora, što je dodatno povećalo pritisak na rast tržišnih cena. Iako je proizvodnja hidroenergije porasla za 41,5% u odnosu na prethodno niske nivoe, taj oporavak nije bio dovoljan da neutrališe uticaj slabije proizvodnje vetra, pa su cene ostale iznad praga od €100/MWh.
U narednom periodu, letnja perspektiva Hrvatske biće u velikoj meri određena sa tri ključne varijable: potražnjom vođenom turizmom, performansama proizvodnje vetra i regionalnim troškovima uvoza. Periodi niske proizvodnje vetra u kombinaciji sa snažnom potrošnjom na obali mogu dodatno zategnuti bilans snabdevanja, posebno u večernjim satima kada opada proizvodnja iz obnovljivih izvora. Ovaj rizik postaje izraženiji ukoliko cene u Italiji ostanu visoke i ako susedna tržišta budu suočena sa sličnim pritiscima na snabdevanje.
Za trgovce, Hrvatska sve više funkcioniše kao tržište raspona (spread market), gde su cene usko povezane sa kretanjima u Sloveniji, Mađarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Italiji. Za industrijske potrošače to znači da strategije nabavke električne energije ostaju izložene regionalnim troškovima uvoza i prekograničnim tržišnim uslovima. Istovremeno, za investitore u obnovljive izvore energije, tržišna volatilnost dodatno jača investicionu logiku za sisteme skladištenja energije, hibridne projekte i rešenja za firmirano snabdevanje koja mogu ostvariti vrednost u periodima visokih cena.
Iako Hrvatska nije među najvećim tržištima električne energije u Jugoistočnoj Evropi, njen strateški položaj je čini važnim indikatorom šire regionalne dinamike. Letnja kretanja cena u zemlji često otkrivaju kako se prepliću rast potražnje na Jadranu, tržišno povezivanje sa Centralnom Evropom i uslovi snabdevanja na Balkanu u periodima tržišne napetosti.
