Srpsku privredu jedino bi mogao da spasi predlog PKS-a da se stari ugovori o isporuci električne energije prolongiraju za narednih 60 do 120 dana
Najava Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije koja se pre dva dana mogla čuti u emisiji „Oko” da bi država zbog enormnog skoka cene električne energije na oko 300 evra po megavatsatu, mogla da pomogne domaću privredu tako što bi se potpisivanje novih ugovora s EPS-om prolongiralo za narednih 60 do 120 dana dok se ne vidi kakva će situacija dalje biti, spas je za mnoge. U suprotnom, pitanje je koliko će preduzeća moći da izdrže ovakva drastična povećanja budući da megavati preko noći poskupe i za po 100 evra, a da su novi ugovori koji se potpisuju veći dva i po, tri i četiri puta od onih prethodnih.
Dr Petar Stojanović direktor fabrike „Dunav Grocka” koja se bavi proizvodnjom prediva za čarape, pozdravlja predlog prvog čoveka PKS i kaže da bi jedino trebalo da nova radna grupa čije se formiranje očekuje uzme u obzir sve privredne subjekte. Dakle, i one koji su već potpisali nove ugovore i one kojima to tek predstoji. Jer ne ističu ugovori s EPS-om svima istog dana, a za sve je struja poskupela manje ili više.
– Mi smo u junu dobili ponudu od EPS koja je predviđala skok cene od čak 55 odsto a sada bi voleli da je „samo” toliko. Novim ugovorom koji važi od 1. septembra u naredne dve godine procenat poskupljenja je 76,8 odsto, posle čega električna energija u ukupnim troškovima proizvodnje učestvuje sa 12 procenata, što je nezabeleženo – objašnjava Stojanović i dodaje da privredi bez intervencije države nema spasa.
Za nas ova situacija ne bi trebalo da bude toliko teška jer imamo svoju domaću proizvodnju struje iz uglja i svoje hidropotencijale. Ne moramo da uvozim električnu energiju već tim domaćim kapacitetima da sada pomognemo privredu jer je situacija mnogo teška. Pogotovo ako se obistine najave da se stabilizacija očekuje tek u drugom kvartalu naredne godine.
Srpski proizvodi treba da ostanu konkurentni i sa novom višom cenom struje, pri tome srpska privreda radi u uslovima fiksnog deviznog kursa i inflacije. On navodi da mu nije jasno zašto uopšte u ovom času govorimo o ceni električne energije na berzi ako imamo svoju proizvodnju. Ukoliko želi da se pomogne privrednicima EPS bi mogao da prodaje struju po nekoj ograničenoj ceni plus njeni troškovi i zarada, ali svakako da bi ta cene bila niža od 300 evra koliko je dostigla proteklih dana, kaže on.
Naglašava da su nepotrebne primedbe pojedinaca s domaće berze koji sada kritikuju privredu nazivajući ih „lošim đacima” jer nisu zaključili ugovore s EPS-om u martu ili aprilu kada je ona najjeftinija nego su čekali kraj godine i podseća na izraz „savršena oluja” dodajući da su cene struje i tada i sada visoke i da su se svi nadali da će doći do pojeftinjenja.
Upitan šta bi bilo da Srbija nema svoje rudnike i da je došlo do zatvaranja pojedinih termoblokova u Kolubari i Kostolcu kako se zagovaralo proteklih meseci, prof. dr Milan Radunović, viši konsultant u energetskom sistemu „Integrator” kaže za „Politiku” da su osnovi srpske proizvodnje termoelektrane čiji je vlasnik „Elektroprivreda Srbije” koja je preuzela obavezu da održi sigurnost i nezavisnost energetskog sistema. Pojava proizvođača iz obnovljivih izvora predstavlja doprinos razvoju zelene ekonomije. Ali za razliku od EPS-a koji ima obavezu, i sada je ostvaruje, da održi sigurno snabdevanje, proizvođači čiste energije imaju jasan interes – profit. Oni taj profit ostvaruju i kroz naplatu takse za obnovljive izvore, koju plaćaju potrošači, i kroz opterećenja samog EPS-a.
– Pojednostavljeno rečeno, da nema ove proizvodne strukture električne energije, sada bi cena struje za domaćinstva pratila rast cene na tržištu. Sigurno da bi veoma mali broj stanovnika mogao da otprati i plaća tu energiju. Ovaj trenutak treba da nas dovede do ozbiljnih, stručnih, analiza u kom pravcu, kako i sa kojom cenom ući u energetsku tranziciju. Na prvom mestu treba staviti energetsku sigurnost i nezavisnost sistema a samim tim i zemlje. Nije dobro tek tako davati snažnu podršku izgradnji ali i zagovaranju zatvaranja klasičnih, termoelektrana, odnosno procesa dekarbonizacije kroz energetsku tranziciju. Zemlje koje su bazirale svoju proizvodnju na termo kapacitetima pristupile su izgradnji novih, savremenih, termoelektrana, velike efikasnosti i smanjenih zagađenja. Na primer Poljska je u poslednjih deset godina izgradila 7.000 megavata novih termoelektrana.
Da ugalj nikako ne sme da bude prošlost potvrdio je i sam Forbs koji naglašava da prelazak na ekološki čiste izvore energije može Evropu dovesti do energetske katastrofe već ove zime.
Prema rečima autora članka Dejvida Blekmona, rekordni rast cena gasa u svetu može da isprovocira prelazak mnogih elektrana na naftu ili ugalj, što će ujedno i povećati cenu resursa. Ipak, u slučaju Evrope ova varijanta je problematična zbog prelaska na zelenu energiju. Mnoge zemlje su većinom zatvorile elektrane na ugalj i gas. Tokom prošle godine to je dovelo do krize, jer su zbog slabog vetra morali da se vrate na ova goriva.
Prema rečima autora članka, u pitanju su slični problemi zbog vođenja iste politike odbacivanja goriva i prelaska na obnovljive izvore energije.
Izvor: politika.rs
