Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRudarstvoOdgovorne prakse rudarenja:...

Odgovorne prakse rudarenja: O rudniku litijuma u dolini Jadar

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Majkl Tost, šef Odeljenja za rudarske inženjering i ekonomiku mineralnih resursa na Montan univerzitetu u Leobenu, naglasio je da će predložen rudnik litijuma u dolini Jadar će funkcionisati kao podzemni rudnik, dostižući dubine od 400 do 700 metara. Ovaj dizajn osigurava minimalan uticaj na površinski sloj tla, pitku vodu i podzemne vode na tim dubinama.

U intervjuu za Demostat, Tost, koji ima bogato iskustvo u rudarskoj industriji i koji je ranije vodio sektor rudarstva i metala na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, naglasio je važnost oslanjanja na činjenice umesto na mišljenja sa društvenih mreža.

Ključne tačke o uticaju rudarenja

Tost je pojasnio da rudarska operacija neće uključivati velike površinske iskopine, čime će se omogućiti nastavak poljoprivrednih aktivnosti iznad površine. Ponovo je naglasio potrebu da se fokusiramo na faktografske informacije umesto na spekulacije sa društvenih mreža.

Rudnik će koristiti zatvorene sisteme smeštene na betonskim osnovama, poznatim kao tankvani, izgrađene prema industrijskim standardima kako bi se smanjili rizici od zagađenja. U slučaju curenja, dodatni zaštitni sloj će sprečiti da kontaminanti dođu do tla.

Pored toga, otpad će biti odgovorno upravljan, skladišten u specijalno dizajniranim deponijama koje uključuju zaštitne slojeve kako bi se izbegla šteta po životnu sredinu. Tost je napomenuo da podzemna voda na rudarskim dubinama nije pogodna za piće ili poljoprivrednu upotrebu, dok se bunari nalaze mnogo pliće, na 20 do 30 metara.

Voda iz rudnika će se prikupljati i prečišćavati, omogućavajući reciklažu u kasnijim fazama rudarskih operacija. Tost je objasnio da će sumporna kiselina, koja se koristi isključivo u zatvorenim sistemima za preradu ruda, biti minimizovana kako bi se izbegao višak otpada i troškova.

Predviđene su adekvatne mere, uključujući filtere za isparavanje, kako bi se sprečilo da isparenja sumporne kiseline uđu u vazduh, čime se dodatno smanjuju ekološki rizici.

Tost je naglasio odgovorne prakse rudarenja koje se usvajaju, uključujući pristup Rio Tinta upravljanju otpadom putem suve kompaktne skladišne tehnologije, koja je relativno nova. Napomenuo je da je Montan univerzitet posvećen napredovanju istraživanja u ovoj oblasti kako bi podržao održive prakse u rudarskoj industriji.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Počinje javni uvid u projekat vetroelektrane Snaga Istoka

Detaljni regulativni plan (DRP) za vetroelektranu Snaga Istoka u opštini Bor, u istočnoj Srbiji, sada je dostupan na javni uvid, što predstavlja značajan korak ka realizaciji ovog projekta snage 300 MW. Investitor u projektu je lokalna kompanija Snaga Istoka,...

Projekat Jadar: Ključni akteri i razmatranje ekonomskih i ekoloških aspekata

Projekat Jadar za eksploataciju litijuma u Srbiji, koji vodi kompanija Rio Tinto, izazvao je značajnu debatu među različitim akterima. Cilj projekta je vađenje litijuma i borata iz jedinstvenog minerala jadarita u dolini Jadar, a diskusija se fokusira na ekonomsku...

Srbija i Rusija razgovaraju o prelazu na obnovljive izvore i inovacijama

Tokom sastanka u Beogradu, Andrey Ryumin, generalni direktor ROSSETI, i Dubravka Djedovic-Handanovic, ministarka rudarstva i energetike Srbije, razgovarali su o operacijama elektroenergetskih kompleksa u Srbiji i Rusiji. Fokusirali su se na prelazak ka većem udelu obnovljivih izvora energije (OIE)...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!