Ako je hidroenergija u januaru određivala kada se cene pomeraju, nuklearna energija je određivala koliko daleko mogu prosečno da se pomere. Nuklearna proizvodnja delovala je kao najvažniji strukturni oslonac cena u regionu, obezbeđujući konstantan baseload koji je ublažavao volatilnost izazvanu gorivom i omogućavao održiv izvoz čak i tokom zimskog stresa. Njena uloga nije bila vidljiva kroz dramatične skokove cena, već kroz ono što se nije desilo: produžena oskudica izazvana nedostatkom goriva ili nedovoljnom baznom proizvodnjom.
Nuklearni kapaciteti Jugoistočne Evrope su koncentrisani, ali sistemski moćni. Bugarska Nuklearna elektrana Kozloduj i rumunski nuklearni kapaciteti zajedno obezbeđuju oko 4 GW stabilne bazne snage, radeći sa visokom dostupnošću i predvidivim izlazom. Tokom januara, jedinice su radile blizu punog opterećenja, sidreći nacionalne bilanse i omogućavajući okolnim sistemima da arbitriraju protiv relativno niskih i stabilnih marginalnih troškova.
Bugarska nuklearna proizvodnja bila je ključni razlog zašto je zemlja tokom većeg dela januara ostala neto izvoznik. Uprkos povišenim regionalnim cenama struje, Bugarska je mogla da isporuči značajne količine severno, posebno u Rumuniju, gde je više od 400 GWh otišlo iz Bugarske tokom meseca. Ova izvozna sposobnost značajno je oblikovala formiranje cena na OPCOM-u. Bez nuklearom podržanog izvoza, rumunske vršne cene verovatno bi bile još više, posebno tokom večernjih rampi kada je domaća fleksibilnost bila ograničena.
Uticaj nuklearne energije fundamentalno se razlikuje od hidroenergije. Dok hidro reaguje dinamički na signal cena, nuklearna potiskuje bazu na kojoj ti signali deluju. Bugarska nuklearna proizvodnja osigurala je da veliki deo regionalne krivulje potražnje bude zadovoljen po ceni znatno ispod marginalnog gasa ili cene oskudice, čak i kada je TTF gas trgovao u rasponu €28–34/MWh. To je značilo da gasne elektrane često nisu bile marginalni determinanti cena, naročito tokom vanvršnih i ramenskih sati.
Rumunija ilustruje isti efekat iz drugog ugla. Uprkos domaćoj proizvodnji gasa i hidro resursima, rumunska nuklearna proizvodnja bila je esencijalna za održavanje adekvatnosti sistema tokom januara. Ipak, OPCOM je i dalje čistio region sa najvišim prosečnim cenama. Ova naizgled kontradikcija naglašava pravu ulogu nuklearne energije: stabilizuje obim proizvodnje i smanjuje volatilnost, ali ne eliminiše premije cena uzrokovane zagušenjima, nedostatkom fleksibilnosti ili zavisnošću od uvoza. Nuklearna energija izravnava donju polovinu krive ponude; ne rešava vrh nastao ograničenjima rampi.
U Hrvatskoj i Sloveniji, nuklearna elektrana Krško igra sličnu ulogu sidra, iako indirektno, kroz deljeno vlasništvo i uvoz. Dok Hrvatska nema domaću nuklearnu proizvodnju osim svog udela u Krškom, stalni izlaz elektrane smanjuje regionalnu zavisnost od gasnih baznih jedinica i moderira prosečne cene tokom nevršnih sati. Ovo pomaže da se objasni zašto proseci baseload-a u Hrvatskoj, iako visoki, nisu dodatno rasli uprkos čestom vršnom stresu.
Ključno je da je nuklearna energija oblikovala i poverenje na tržištu. Za razliku od gasa ili hidro, dostupnost nuklearne energije uglavnom je imuna na kratkoročne vremenske rizike. U januaru, ova pouzdanost smanjila je rizik premije ugrađene u forward i spot cene. Učesnici tržišta mogli su pretpostaviti da će značajan deo regionalne potražnje biti zadovoljen bez obzira na vetrovite periode, hladne talase ili zagušenja u uvozu. Ta pretpostavka ograničava eskalaciju dugotrajnog oskudnog cenovnog pritiska, čak i kada pojedinačni sati čistih aukcija dosegnu ekstremne nivoe.
Sa aspekta trgovine i planiranja sistema, doprinos nuklearne energije u januaru bio je strukturni, a ne oportunistički. Smanjio je učestalost sistemskih hitnih stanja, omogućio dosledan prekogranični izvoz i sprečio da gas postane dominantni pokretač cena. Činjenica da su cene struje u SEE skočile bez odgovarajućeg šoka cene gasa sama po sebi dokazuje stabilizujuću ulogu nuklearne energije: oskudica goriva nije bila okidač; oskudica fleksibilnosti jeste.
Za sisteme bez pristupa nuklearnoj energiji, januar je pojačao strukturni nedostatak. Crna Gora, a u manjoj meri Srbija i Hrvatska, suočavali su se sa većom izloženošću volatilnosti jer su se oslanjali na uvoz iz sistema podržanih nuklearkama, umesto da imaju sidro u sopstvenoj zemlji. Ova asimetrija će rasti kako elektrifikacija bude povećavala potrebu za stabilnim baseload-om.
Januar pokazuje da nuklearna energija u Jugoistočnoj Evropi nije samo nasleđe, već temelj na kojem počiva stabilnost tržišta. Dok hidro određuje oblik cena, a gas utiče na marginalnu ekonomiju na ivicama, nuklearna definiše donju granicu. Dokle god je dostupnost nuklearne energije visoka, tržišta SEE će doživljavati oštre skokove, ali će izbeći dugotrajne krize. Uklonite to sidro, i isti januarski uslovi ne bi proizveli samo volatilnost, već i sistemski stres.
