U celom regionu Balkana zbog suše vlada nestašica električne energije. Glavnu reč vode termoelektrane i nuklearke jer svi koji imaju hidroelektrane zbog suše su u velikim problemima. Zato smo struju uvozili iz Slovenije iz nuklearke „Krško”, od švajcarskog „Atela” i od Bugara, kaže Dragomir Marković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije.
Znači, slovenačka nuklearka „Krško” je ublažila posledice suše?
– Jeste. Najviše smo kupovali od nje i bugarske nuklearke.
Koliki su gubici EPS-a zbog neplaniranog uvoza struje zbog suše?
– Ukupno je kupljeno struje za 7,8 milijardi dinara, dok je razlika za neplanirani uvoz 5,9 milijardi dinara. EPS je tu struju i prodao i naplatio tako da se može reći da je po osnovu neplaniranog uvoza usled suše ostvaren minus od oko 25 miliona evra. Zbog suše imali smo neplanirani izdatak za gas za rad tri termoelektrana-toplana u Vojvodini. Dakle, oko 35 miliona evra je minus po osnovi uvezene struje i gasa.
Hoće li EPS imati dobitak na kraju godine?
– Na devetomesečnom preseku EPS je imao dobit 7,8 milijardi dinara. To će biti značajno umanjeno baš zbog suše. U ovom trenutku sve je nagađanje. Konačni bilans biće oko nule, ni veliki plus ni veliki minus.
Ali, rekli ste da je devetomesečna dobit 7,8 milijardi, a gubitak od uvoza 3,5 milijarde, kao i da ćete na kraju godine biti na nuli. Gde su one četiri milijarde?
– Profit u prvih devet meseci od 7,8 milijardi je nezvanični presek stanja. EPS je sistem od 11 privrednih društava koja prvo prave svoje finansijske izveštaje, koji se zatim konsoliduju na nivou grupe, tako da se tek u februaru može dati konačan finansijski rezultat. Osim toga, pad naplate od 10 odsto koji je ubičajen od oktobra do decembra generiše mesečni minus od blizu dve milijarde.
Planirate li poskupljenja struje u narednoj godini?
– Veća cena struje je potrebna zarad investicija i razvojnih projekata. Nažalost, investicije su na kraju poslovnog plana, a pre svega je održavanje, koje mora da se uradi. Kada ne bismo uopšte povećali cenu naredne godine, ne bi bilo novca za investicije, ne u nove objekte, već za održavanje.
A šta piše u planu poslovanja EPS za 2012. godinu?
– Urađen je bez poskupljenja.
To nije bio slučaj do sada?
– Računat je plan bez povećanja cena, ali po tome onda EPS-u nedostaje 30 milijardi dinara. Ima varijanta sa poskupljenjem gde bi se rezultat popravio, ali male su šanse da ono bude odobreno pre juna. Koliko god da bude, odnosiće se na drugu polovinu godine.
To znači – ništa pre izbora. Koliko bi bilo poskupljenje?
– U planu takođe stoji da bi sa poskupljenjem od 1. juna od 20 odsto taj gubitak bio smanjen na 10 milijardi dinara. Dakle, ne bismo ni sa tom cenom pokrili gubitak potpuno.
Ranije ste izjavljivali da do kraja 2013. godine cena struje treba da bude veća 60 odsto.
– Mora da bude i biće veća. Država se opredelila za otvaranje tržišta i Zakon o energetici podrazumeva da će EPS imati konkurente. Kada se otvori tržište formira se cena, a hteli ili ne tržište će podići cenu struje u Srbiji, zato što imamo najnižu cenu.
Da li postoji opasnost od nestašice struje za nekoliko godina?
– Projektovali smo rast potrošnje od 1,3 odsto na godišnjem nivou. Sa tom projekcijom već 2013. godine uvoz će biti veći od izvoza. Sa izuzetkom ove godine, EPS je do sada bio izvoznik, to jest izvozio je više nego što uvozio. Te 2013. bi taj odnos bio poremećen pa bismo morali više da uvozimo nego da izvozimo, a taj manjak bi rastao sve do trenutka ulaska novih proizvodnih pogona.
A to će biti?
– TE „Kolubara B” biće u pogonu 2016. ili 2017. godine. TE-TO Novi Sad bi eventualno trebalo da bude i pre jer smo dobili jednu ponudu na tenderu. I to bi bilo gotovo za dve godine od potpisivanja ugovora, a očekujemo da se to desi krajem 2012. godine.
Restrukturiranje – koliki je višak zaposlenih?
– Neozbiljno je licitirati brojevima, ali možemo i ozbiljno da se radi na tome. Zaustavili smo proces identifikovanja tehnoloških viškova sa početkom finansijske krize. Ali u osnovi znamo gde imamo viškove, a gde manjkove.
Gde?
– Višak je u administraciji, a mali manjak u proizvodnji gde nedostaju visokostručni kadrovi. Sumarno po broju imamo višak, a da li je to tri pet ili deset hiljada, to treba precizno odrediti.
Izvor blic.rs
