Naftna kompanija u ruskom vlasništvu namerava da do 2020. godine u istraživanje nafte i gasa uloži 150 miliona evra.
– Panonski basen je naša glavna meta. Plan je da se nafta i gas istražuju u Vojvodini, centralnoj Srbiji i Republici Srpskoj, ali i u Rumuniji i Mađarskoj. Svim kompanijama koje posluju na ovim prostorima ponudili smo saradnju kako bi brže i lakše otkrivali naftu i gas, ali i kako bi pojeftinili istraživanja – poručio je Ivan Delić, rukovodilac Službe za geološka istraživanja Naučnotehničkog centra NIS-a, na 17. kongresu Asocijacije geoloških društava Evrope.
Delić je naveo da se uskoro očekuju rezultati iz mesta Majdan u Vojvodini, gde je urađena bušotina na 3.500 metara, specifična jer je temperatura zemljine kore 180 stepeni Celzijusa. Na Jelici će prva bušotina, dubine oko 2.000 metara, biti napravljena krajem ove godine, a na proleće će se znati prvi rezultati. Delić ističe da se očekuje nalaženje nafte i gasa u ovim bušotinama, ali je pitanje da li će količine biti dovoljne za komercijalnu eksploataciju.
Domaći geolozi u Srbiji trenutno rade i reinterpretaciju postojećih nalaza, ali i izrađuju nove. U Republici Srpskoj se, prema rečima Delića, obavljaju slični poslovi, a prve istražne bušotine trebalo bi da budu napravljene krajem sledeće godine.
Na pitanje da li domaći stručnjaci imaju dovoljno znanja, on kaže da je najbolji odgovor to što rade u Republici Srpskoj, što će istraživati u regionu, ali i što analiziraju podatke iz Sibira.
– Sve projekte koje uradimo branimo pred ruskim kolegama, a završili smo uspešno i analizu sa jednog nalazišta „Gasprom njefta“ u Sibiru i predlog istražnih bušotina – objašnjava Delić.
Dobri rezultati ništa ne vrede, ako se za njih ne čuje, pa je 17. kongres Asocijacije geoloških društava Evrope baš u te svrhe i iskorišćen. Nenad Banjac, predsednik Srpskog geološkog društva, kaže da je kongres okupio oko pedesetak stranih i oko stotinu domaćih stručnjaka. Došli su gosti iz Nemačke, Rusije, Italije, Albanije, Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Češke, Slovenije, a ukupno će biti predstavljeno stotinak radova. Banjac kaže da naša zemlja ima određena rudna bogatstva, ali njihov potencijal zavisi od cene tih sirovina na svetskim berzama.
– U stvari, sve zavisi od politike, ratova, to su dominantni faktori koji određuju cene ruda na svetskim berzama. Tako je moguće da zatvoreni rudnik antimona kod Zaječara, koji je nekada radio dobro, odjednom postane interesantan jer je ova sirovina poskupela na svetskim berzama – naveo je Banjac.
Jubilej Srpskog geološkog društva
Kongres je iskorišćen i da se proslavi 120 godina od osnivanja Srpskog geološkog društva. “Tada ih je u svetu bilo samo desetak, što govori da imamo dugu tradiciju, koja sada nije presudna, ali mi se borimo. Trudimo se da ostanemo u koraku sa ostalima, a stručni kadrovi koje imamo to potvrđuju”, navodi Banjac.
Izvor blic.rs
