Prognoziranje će i dalje biti od ključnog značaja, ali bi najuspešniji trgovac električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi sve više mogao biti ona kompanija koja je sposobna da najefikasnije finansira svoje pozicije. Kako volatilnost, berzansko kliring poslovanje i zahtevi za kolateralom rastu, trošak kapitala postaje sve važnija komponenta razlike u ceni električne energije.
Zamislimo dva trgovca koji identifikuju potpuno istu tržišnu priliku.
Obojica očekuju da će se srpsko tržište narednog meseca trgovati 12 evra/MWh iznad mađarskog. Obojica realizuju isti obim transakcije i obojica ispravno prognoziraju konačan razvoj tržišta.
Na prvi pogled, bilo bi razumno očekivati slične prinose.
U stvarnosti, rezultati mogu biti veoma različiti.
Trgovac A finansira berzanski zahtev za maržom po stopi od 4% i ima pristup efikasnom instrumentu bankarske garancije. Trgovac B plaća 8%, mora da angažuje znatno više gotovine i posluje uz stroža ograničenja prema drugim ugovornim stranama.
Trgovac A potencijalno može da zadrži poziciju uprkos privremenim nepovoljnim promenama tržišne vrednosti.
Trgovac B može biti primoran da smanji poziciju pre nego što se razlika između tržišta ponovo zatvori.
Tržišna procena je ista. Ekonomika transakcije nije.
To postaje sve važnija karakteristika trgovanja električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi: finansijska infrastruktura koja stoji iza transakcije može biti gotovo jednako važna kao i sama tržišna prilika.
Tržišta električne energije oduvek su zahtevala kredit i likvidnost, ali periodi visoke volatilnosti čine trošak finansiranja mnogo vidljivijim.
Trgovački portfelj vredan 50 miliona evra na godišnjem nivou može generisati značajne potrebe za gotovinom, jer će kolateral možda morati da bude položen znatno pre nego što pozicija dostigne očekivanu konačnu vrednost.
Fjučersi kojima se trguje uz kliring zahtevaju maržu. OTC ugovorne strane postavljaju kreditne limite i zahteve za kolateralom. Berze i operatori prenosnog sistema mogu zahtevati garancije, dok snabdevači moraju da finansiraju potraživanja, a proizvođači mogu biti izloženi pritisku na obrtni kapital kada se njihove terminske pozicije kreću u nepovoljnom smeru.
To stvara ključnu razliku između ekonomske profitabilnosti i likvidnosti.
Pozicija može biti profitabilna po dospeću, a istovremeno izazvati ozbiljan problem sa finansiranjem pre dospeća ukoliko učesnik nije u stanju da ispuni zahteve za varijacionom maržom.
Energetska kriza u Evropi 2022. godine pokazala je koliko brzo ova dinamika može postati kritična na tržištima električne energije.
Pouka ostaje veoma relevantna za Jugoistočnu Evropu, kako regionalno hedžovanje postaje sve sofisticiranije.
Zamislimo proizvođača koji je prodao električnu energiju unapred.
Ako veleprodajne cene nakon toga porastu, fizička imovina postaje vrednija jer se buduća proizvodnja može prodavati po višim cenama. Istovremeno, kratka pozicija u fjučersima može generisati trenutne zahteve za dodatnim kolateralom.
Proizvođač tako može biti ekonomski zaštićen, ali istovremeno finansijski pod pritiskom.
Zbog toga se funkcije trezora i trgovanja sve više povezuju.
Optimizacija kolaterala više nije samo pitanje back-office operacija. Ona može direktno uticati na to koje je transakcije trading desk uopšte u stanju da realizuje.
Isti princip važi i za prekogranične portfelje.
Trgovačka kompanija može identifikovati atraktivne prilike u Mađarskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, ali ne može jednostavno maksimizovati očekivani prinos.
Ona mora da raspoređuje ograničene kreditne i likvidnosne resurse.
Za jednu poziciju može biti potreban gotovinski kolateral. Druga može trošiti postojeću bilateralnu kreditnu liniju. Treća može koristiti kapacitet bankarske garancije. Četvrta može nuditi nešto manju očekivanu maržu, ali zahtevati znatno manje angažovanje bilansa.
Relevantna metrika zato više nije samo zarada izražena u evrima po MWh.
Ona postaje prinos na angažovanu likvidnost i kreditni kapacitet.
Transakcija sa maržom od 5 evra/MWh koja zahteva minimalan kolateral može na kraju biti profitabilnija od prilike sa maržom od 10 evra/MWh koja nekoliko meseci vezuje značajan deo bilansa.
To menja konkurentsku dinamiku među trgovačkim kompanijama.
Velike kompanije za trgovinu robom i energetske kompanije takmiče se ne samo kroz poznavanje tržišta, već i kroz bankarske odnose, kreditnu sposobnost, pristup kliringu, garancije, upravljanje gotovinom i sisteme za upravljanje rizikom.
Ta prednost može postati samoojačavajuća.
Dobro kapitalizovani trgovac bolje je pozicioniran da ostane aktivan tokom stresnih tržišnih perioda, upravo onda kada slabiji učesnici mogu biti primorani da smanjuju pozicije ili se povlače sa tržišta.
Volatilnost tako može preusmeriti prilike ka učesnicima koji imaju dovoljno likvidnosti da izdrže privremene gubitke i zahteve za dodatnim kolateralom.
Struktura terminskog tržišta dodatno pojačava ovu dinamiku.
EEX nudi kotirane fjučerse i spread proizvode na više tržišta Jugoistočne Evrope, omogućavajući učesnicima pristup transferu rizika uz kliring.
Kliring smanjuje direktnu izloženost prema bilateralnoj ugovornoj strani, ali ne eliminiše potrebe za finansiranjem.
Umesto toga, deo rizika pretvara u zahteve za kolateralom.
OTC trgovanje predstavlja drugačiji kompromis. Snažan bilateralni odnos može omogućiti učesnicima da posluju u okviru neobezbeđenih kreditnih limita, čime se smanjuju trenutne potrebe za gotovinom, ali povećava zavisnost od pojedinačnih ugovornih strana.
Najefikasnija struktura trgovanja zato će verovatno i dalje biti kombinacija različitih kanala.
Neke pozicije pripadaju berzama.
Drugima se efikasnije upravlja kroz bilateralne ugovore.
Određeni rizici mogu se interno netirati sa fizičkim pozicijama.
A od pojedinih transakcija jednostavno treba odustati jer očekivani prinos ne opravdava resurse bilansa koje zahtevaju.
Ova poslednja procena postaje sve važnija.
Trgovac budućnosti neće pitati samo:
„Da li verujem da će se ovaj spread proširiti?“
Relevantnije pitanje biće:
„Koliki je prinos prilagođen verovatnoći nakon troškova izvršenja, izloženosti debalansu, zahteva za kolateralom, troškova garancija, finansiranja i angažovanja kapitala?“
To je znatno sofisticiraniji obračun.
On takođe objašnjava zašto samo algoritamsko izvršenje neće eliminisati konkurentske prednosti etabliranih trgovaca električnom energijom.
Algoritmi mogu da identifikuju razlike u cenama i brzo izvršavaju transakcije.
Ali ne mogu da proizvedu jeftino finansiranje.
Kako tržišta Jugoistočne Evrope postaju integrisanija, transparentnija i konkurentnija, prednosti zasnovane samo na informacijama trebalo bi postepeno da se smanjuju. Sve veći broj učesnika imaće pristup sličnim vremenskim prognozama, informacijama o ispadima, tržišnim podacima i signalima sa prekograničnih tržišta.
Trajna prednost zato bi mogla sve više da se pomera ka infrastrukturi koja stoji iza same transakcije: podacima, izvršenju, kreditu, kolateralu, trezoru i netiranju portfelja.
U takvom okruženju trgovac električnom energijom sve više poprima karakteristike trgovca robom.
Osnovni proizvod je i dalje važan.
Ali pristup kapitalu određuje koliko agresivno trgovac može da iskoristi tržišnu priliku i koliko dugo može da zadrži izloženost dok čeka da se njegova tržišna teza ostvari.
Za tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi, ovo bi mogla biti jedna od ključnih komercijalnih promena naredne decenije.
Najbolja prognoza ne pobeđuje nužno. Pobeđuje najbolje finansirana ispravna prognoza.
Elevated by virtu.energy
