Gde i kako da zaustavite Srbiju? Južno od reke Save, u beloj, pustoj ravnici između Lazarevca i Obrenovca, vetar razbija snežne nanose o pružni nasip i ledi šine železničkih koloseka koji se pravo kao strela pružaju u dužini od 25 kilometara, spajajući površinske kopove Rudarskog basena “Kolubara” i deponiju uglja Termoelektrane “Nikola Tesla” A (TENT A).
Ako dva veka nakon uspostavljanja državnosti zaista postoji usko grlo na kojem je moguće isključiti “najmoćniju silu na Balkanu”, kako domaći političari umeju da neumereno nazovu Republiku Srbiju, onda je to ova železnička pruga.
U normalnim okolnostima, ovuda, kroz atare sela Grabovac i Stubline, gotovo neprekidno saobraća 13 železničkih garnitura sa po 27 vagona i osam vučnih lokomotiva. Ovim kolosecima se, naime, prevozi kolubarski lignit na deponiju koja hrani energijom pet agregata ukupne snage 1650 MW i daje četvrtinu struje koja se potroši u Srbiji.
Zapravo, u svih petnaest blokova Privrednog društva “Nikola Tesla”, što uključuje i elektrane TENT B, “Kolubara” A i “Morava”, sagoreva se ugalj iz “Kolubare” – on greje kotlove i pomoću vodene pare pokreće turbine petnaest generatora koji se gotovo neprekidno vrte brzinom od 3000 puta u minutu. Na ovaj način se za godinu dana sagori oko 30 miliona tona lignita koji praktično drži privredu cele države u životu i predstavlja njen najveći energetski i u suštini jedini nezavisan ekonomski resurs.
Zbog snežne nepogode i izuzetno niskih temperatura, proteklog vikenda je došlo do jednodnevnog zakrčenja ove energetske arterije Zapadnog Balkana. Zbog zamrzavanja pruge, u subotu u sedam časova ujutru, lokomotiva mase 78 tona iskočila je iz šina i zakrčila dva paralelna koloseka kojim se dovozi ugalj. Zahvaljujući zalihama na deponiji, TENT A je nastavio rad, ali bio je potreban ceo radni dan da bi se pruga osposobila.
Kako su u nedelju ujutru saopštili iz Elektroprivrede Srbije (EPS), u izuzetno nepovoljnim uslovima dovezena je specijalna dizalica nosivosti 100 tona i oko dva sata ujutru u nedelju “sanirana su oštećenja na dva koloseka pruge i vraćena je na šine iskliznula lokomotiva”. Dostava uglja sa kopova basena “Kolubara” je nastavljena, ali kako je rekao Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS-a i predsednik Kriznog štaba ove kompanije za praćenje stanja u uslovima proglašene vanredne situacije, ona se i dalje “odvija otežano zbog zaleđivanja kompozicija”.
ŠOK ZA SISTEM: Ova brzo otklonjena havarija dogodila se u nezapamćenim uslovima za srpsku elektroprivredu. Prošavši kroz devedesete i ratna oštećenja, zatim razne afere, štrajkove i pokušaje političkih zloupotreba, ali i finansijske konsolidacije i obnovu tehničkih resursa, EPS se u februaru 2012. zbog snežnih padavina i jako niskih temperatura najednom suočio sa neočekivanom tehničkom pretnjom – sa potrošnjom električne energije koja je nezabeležena u istoriji i koja je zapretila da iz koloseka izbaci ceo sistem.
Već drugog dana februara, sa početkom intenzivnih padavina, kad su temperature pale na deseti stepen ispod nule, oboren je dotadašnji rekord i dnevna potrošnja je dostigla 159,7 miliona kilovat-sati (kWh). Inače, prema podacima iz godišnjeg izveštaja kompanije Elektromreže Srbije, tokom prethodne 2011. godine, na celoj teritoriji Republike isporučeno je 47.069 miliona kWh, što znači da prosečna dnevna potrošnja tokom 2011. nije bila veća od 130 miliona kWh, a konkretna maksimalna potrošnja koja je beležena tokom prethodne godine jedva da je dostizala i nivo od 150 miliona kWh.
No, sa rekordom od 159 miliona kWh, stanje se nije vratilo u normalu. Naprotiv, niske temperature nisu popustile i potrošnja je samo rasla. Početkom naredne sedmice, u ponedeljak 6. februara, dostignuta je potrošnja od 162 miliona kWh, a još dva dana kasnije, u sredu 8. februara, desio se i apsolutni rekord potrošnje od čak 162,67 miliona kWh.
Ovolika potrošnja je bila posledica preteranog uključivanja tela za dogrevanje po stanovima, ali i u preduzećima. Neefikasno grejanje koje je, pored velikog bogatstva u uglju, još jedna od ključnih energetskih karakteristika Srbije, zapretilo je da na temperaturi od minus petnaest ozbiljno uruši elektroenergetski sistem. Sneg je dodatno, na pojedinim mestima, naneo oštećenja distributivnoj mreži. Elektrodistributivne mreže su se tako našle pod neverovatnim opterećenjem. No, zahvaljujući ulaganjima prethodnih godina u trafo-stanice, nije došlo do većih problema i sistem se održao.
Sa druge strane, zbog zaleđenosti kompozicija i mašina za kopanje uglja, njegovo iskopavanje i dopremanje u elektrane odvijalo se uz nadljudske napore i bez havarije poput one u TENT A. Transportne trake na kopovima su pucale zbog mraza, a radnici su izloženi ogromnom naprezanju zbog ledenog vetra i sibirske temperature na kopu. Kako je u nedelju rekao zamenik direktora najvećeg ugljenokopa u Srbiji, Slobodan Marković, “nadzorno tehničko osoblje stalno zaseda kako bi se odmah i na licu mesta intervenisalo i otklanjali kvarovi”. Slična situacija kao u “Kolubari”, bila je i u Kostolcu, gde se nalazi druga energetska baza Srbije i gde je takođe iskopavanje uz velike muke ipak teklo bez većih prekida.
Hidroelektrane nisu bile od prevelike pomoći, zbog, kako je objašnjeno u EPS-u, zaleđenosti vodotokova i uopšte niskog vodostaja. “Treba znati da od aprila prošle godine hidroelektrane ne mogu da rade punim kapacitetom, zato što su vodotokovi dosta loši”, objasnio je šef Kriznog štaba EPS-a Manasijević, dodajući da su proizvodne mogućnosti EPS-a, samo zbog toga, bile smanjene za 30 miliona kilovat-sati dnevno.
PROTIV RESTRIKCIJA: U međuvremenu, restrikcije su od nagoveštaja u pojedinim medijima prvih dana februarske snežne nepogode, postale sve izvesnija pretnja. One bi, kao verovatno najmračniji scenario, u ovakvim uslovima verovatno značile dramatično pogoršanje ionako teške situacije u zemlji, i kako se vikend bližio, a potrošnja rasla iz dana u dan, sve oči su bile uprte u EPS, i to sa jednim jedinim pitanjem: hoće li ih biti?
Kako bi se u takvim uslovima obezbedila nedostajuća energija i izbegle restrikcije, EPS je bio prinuđen da uvozi struju, ali je time podmirio manje od deset odsto potrošnje. Kako je u petak saopšteno u EPS-u, “uvoz električne energije se sada odvija prema ranije sklopljenim aranžmanima”. U petak je inače bilo uvezeno oko 18,5 miliona kilovat-sati, a u tokom vikenda se uvozilo po 11 miliona kWh.
No, budući da je situacija vanredna u celom regionu, nastali su problemi i sa uvozom struje. Najpouzdaniji snabdevač u okruženju, Bugarska (koja poseduje nuklearne elektrane), takođe se našla u situaciji da ograniči izvoz struje. Jedna od prvih mera koje je zbog takvih okolnosti Vlada Srbije preduzela kako bi spasila energetski krvotok zemlje bilo je takozvano stavljanje neto prekograničnih kapaciteta samo za ulaz u Srbiju na korišćenje EPS-u.
Mada je ovaj zaključak Vlade u pojedinim medijima tumačen i kao “krađa” sve struje koja protekne kroz Srbiju, u EPS-u su to oštro demantovali navodeći da je “to uobičajena praksa u svim državama u regionu i da je Srbija među poslednjima koja ovakvu ili sličnu meru primenjuje”. Tranzit energije preko Srbije, naravno, nije obustavljen i bio je moguć i za treću stranu, dok se sva struja koja je potrošena na ovaj način, “stavljanjem sopstvenih kapaciteta u službu domaće upotrebe” morala i dalje kupiti i platiti.
Upravo zato se tako nije mogao rešiti problem. Ključna mera je značila štednju i smanjene potrošnje. Republički krizni štab, koji je već dao preporuke da škole prestanu sa radom zbog niskih temperatura, doneo je niz odluka koje su vodile ka smanjenju potrošnje.
Tako se Dan državnosti produžio i na petak 17. februar, koji se od ove godine, igrom slučaja po prvi put, praznuje dva radna dana, 15. i 16. februara. Nakon toga, kako je potrošnja još porasla, došla je i preporuka da svi koji to mogu, ne rade i u danima pre toga, u ponedeljak i utorak. Srbija je zato zamrla cele tekuće nedelje, a Sretenje, državni praznik koji je većini građana doskora bio jedva poznat, pretvorio se u kolektivni zimski odmor.
U međuvremenu, na osnovu odluke Vlade, EPS je krajem prethodne nedelje sa mreže isključio industrijske kupce koji nisu od vitalnog značaja za život u zemlji. To će nesumnjivo dovesti do dodatnih ekonomskih teškoća u 2012. godini, budući da se gubici ovog dela privrede sada ne mogu ni proceniti, ali je nesumnjivo da su milionski. Ovo pitanje se zbog toga vrlo brzo preselilo i u političku arenu, gde su SNS i DS počeli rat saopštenjima da li je ta mera bila opravdana ili pogubna po privredu. No, sa isključenjem industrijskih potrošača i prisilnim odlaskom na odmor, potrošnja je najzad počela da se smanjuje.
U međuvremenu, predsednik Boris Tadić i brojni ministri su apelovali da građani počnu i sami da štede struju u domaćinstvima. Ovi pozivi prvih dana nisu dali bogzna kakve rezultate, ali uz malo medijske kampanje i pozivanja na odgovornost, stvari su počele da se menjaju. Javni servis je pripremio spot u kome se navodi da se gašenjem jedne sijalice, na 3.000.000 brojila, dnevno uštedi čak 6000 tona uglja (videti okvir). U većim gradovima je ugašeno dekorativno osvetljenje, a gradsko osvetljenje je proređeno.
Rezultati su za sada povoljni. Kako je EPS saopštio, u petak je potrošnja zaustavljena na 160 miliona kilovat-sati, da bi narednog dana, u subotu, opala za čak sedam miliona kilovat-sati. Time se, uprkos novoj snežnoj mećavi, lavinama i sve većem broju mrtvih, stanje za elektroenergetski sistem počelo otapati.
Restrikcije struje bi neminovno ugrozile i ono malo života koliko ovih dana funkcioniše u Srbiji. No, one bi donele i nešto što se ne bi otopilo kad snegovi prođu. U suštini, već same reakcije političkih lidera, kao i sukobljavanje u mećavi između dve najveće stranke, pokazale su koliko su restrikcije struje prvorazredno političko pitanje. Kao recidiv devedesetih, restrikcije bi vladajućim partijama nanele štetu koju bi teško opravdali bilo kakvim rezultatima i očigledna je njihova rešenost da učine sve što je moguće kako bi se taj scenario izbegao.
Samo pitanje struje je i presudna ekonomska poluga, što se u petnaest ledenih februarskih dana itekako videlo: ako se želi postići veći privredni rast, mora se ulagati u energetiku. Jeftina srpska struja, koja se od Subotice do Vranja uludo troši na grejanje neizolovanih stanova, jedini je resurs koji može da privuče velike industrije kad biraju gde bi se u ekonomski potresenoj Evropi smestile.
Trenutni kapacitet srpske elektroprivrede iznosi 8355 MW instalisane snage termoelektrana i hidroelektrana. Već godinama se prave planovi o izgradnji novih elektrana, konkretni projekti su “Kolubara” B i TENT B2 koji bi doneli još po 1000 MW, ali već trideset godina, otkako je podignut TENT B, ništa u suštini nije učinjeno. Kad se otopi februarski sneg, postaće jasno da je to jedan od prioriteta za budućnost.
Jer dole, u kolubarskim kopovima, nalaze se rezerve od četiri milijarde tona lignita, što je dovoljno da ovdašnji kopovi, sadašnji i budući, sve grejući Srbiju jednako neefikasno, uz sve snežne mećave, traju bar do 2060. godine. U Kostolcu su prisutna ležišta od oko 1,5 milijardi, pa se uz malo racionalnog pristupa može pregurati ceo jedan vek. A ako se tome doda bar delić ogromnog basena kosovskog lignita, koji je deset puta veći, Srbija bi mogla i stvarno postati “najveća sila na Balkanu”. Barem kad je reč o megavatima. Svakako, dovoljno da ne stane zbog tamo nekih trideset centimetara snega.
Izvor Vreme
