Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaInvestitori za vetrenjace...

Investitori za vetrenjace i ministarstvo energetike, pitanje podsticajnih tarifa

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Investitori u obnovljive izvore energije nestrpljivo čekaju da država konačno donese novu uredbu kojom će biti definisane “feed-in” tarife. Prema najavama iz Ministarstva energetike, mere podsticaja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije biće promenjene, ali nadležni ne žele da preciziraju o kojim promenama konkretno je reč.

– Jedan deo zemalja u Evropi potpuno je ukinuo “feed-in” tarife, zbog toga što su to daleko više cene od onih koje država može da prihvati, a dosta zemalja je smanjilo “feed in” tarife. U Srbiji, “feed in” tarife uopšte nisu niske, za vetroparkove iznose 9,5 evrocenti po kilovat času, a za solarnu energiju od 25 do 27 evrocenti. Nova Vlada je shvatila da se nalazi u ekonomskoj krizi kao i cela Evropa. Počeli smo da preispitujemo visine “feed in” tarifa. Cena za neke obnovljive izvore energije može da bude viša, na primer za biomasu, a negde će možda biti niža – izjavila je Zorana Mihajlović, ministarka energetike na sinoćnjem okupljanju privrednika Slovenačkog poslovnog kluba.

Mihajlović je rekla da će nova lista “feed-in” tarifa izaći do Nove godine, da će se ministarstvo truditi da zadovolji intrese investitora, ali da interes države” mora da bude na prvom mestu”.

– Sada se rade ispitivanja, angažovana su i dva konsultanta iz EBRD i IFC, upravo zbog toga da bismo imali pravo stanje stvari i da ne bi bilo komentara da smo zbog neke politike ili nečeg drugog nešto promenili. Hoćemo da izađemo u susret investitorima, tako da im se planirana ulaganja zaista isplate, ali sa druge strane gledamo i interes države jer nije lako dozvoliti visoke “feed-in” tarife.

U udruženje za energiju vetra SEWEA, čije su članice “Continental Wind Partners”, “Energowind”, “MK Fintel Wind”, “Kelag”, se nadaju da će “feed-in” tarife ostati nepromenjene, bar kada je reč o energiji vetra.

– Zabrinuti smo što još nije doneta nova uredba, ali smo optimisti. Očekujemo da će za vetroparkove ostati iste “feed-in” tarife od 9,5 evrocenti, kao i da će ostati nepromenjen period otkupa – kaže u razgovoru za “eKapiju” Maja Turković, iz SEWEA.

Na najavu ministarke Mihajlović da će ove tarife biti preispitane pojedini investitori su najavili odustajanje od srpskog tržišta.

Mark Crandall (Mark Krendal), predsednik kompanije “Continental Wind Partners” (CWP), izjavio je da postoji mogućnost da ta kompanija odustane od izgradnje vetroparka u Kovinu, ukoliko se smanje “feed-in” tarife za otkup struje. On je objasnio da to može da se dogodi u slučaju da investicione banke iz inostranstva procene da je projekat neisplativ i odbiju da odobre kredite.

– Ne radi se o tome da li CWP odlučuje o tome da li da odustane ili ne. Naša kompanija će u izgradnju ovog vetroparka uložiti 30% vrednosti projekta u obliku akcijskog kapitala, što je oko 90 mil EUR. Za preostalih 70%, ili oko 210 mil EUR, uzećemo kredit kod međunarodnih banaka – precizirao je Krendal.

Stručnjaci iz energetike se slažu sa investitorima da podsticaje za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije ne bi trebalo menjati.

– “Feed-in” tarifa nije toliko stimulativna – na nivou je troškova proizvodnje. Verovatno neće doći do promene “feed-in” tarifa, mada su države iz okruženja promenile cene. Za investitore su veliki problem administrativne prepreke, kao i zakonodavstvo koje ne omogućuje sigurnost investiranja – rekao je u razgovoru za “eKapiju” Miodrag Mesarović, generalni sekretar nacionalnog komiteta u Svetskom savetu za energiju i savetnik u “Energoprojekt Entel”-u.

Za ove nove podsticaje za proizvodnju struje zainteresovane su i kompanije koje se bave proizvodnjom opreme za obnovljive izvore energije.

– Interesuje nas šta se dešava sa kretanjem “feed in” tarifa, jer to određuje nivo investicija u ovoj oblasti. Cena u Srbiji nije loša kada se pogleda situacija u Evropi i svetu, ali period od 12 godina nije apsolutno povoljan investitorima. U drugim državama koje imaju mnogo više instalisanih kapaciteta je 20 godina. Ako se smanji cena ili bude skraćen rok garantovane cene, investitori će morati da procene da li im je investicija isplativa ili postoje tržišta gde je bolje plasirati kapital kojim raspolažu – rekao je za “eKapiju” Miodrag Jelisavčić, generalni direktor kompanije “Alstom” u Srbiji i dodao da je turbina “Alstoma” ECO122 koja je u fazi sertifikacije idealna za uslove u Srbiji, a posebno za vetar u Banatu.

Prve vetrenjače 2013?

Iako se godinama unazad najavljuje postavljanje vetroparkova, još se nijedna vetrenjača nije zavrtela u našoj zemlji.

U srpskom udruženju za energiju vetra ističu da su članice udruženja spremne već sledeće godine da podignu prve vetroparkove.

– Struja iz vetroparkova snage 300 MW mogla bi da dobijemo već krajem 2013. jer se vetroparkovi brzo postavljaju – napominje Maja Turković, iz SEWEA i dodaje da je investitore do sada kočilo nepotpisivanje ugovora o otkupu struje od povlašćenog proizvođača bez kojeg ne moguda dobiju kredit od banaka.

Članice SEWEA su tražile od ministarstva da se “feed-in” tarifa indeksira sa stopom inflacije u evrozoni, a ne u našoj zemlji da bi mogle da finansiraju vetroparkove.

Dosta kompanija koje su zainteresovane za ulaganje u vetroparkove čekaju dalje poteze države kako bi imali pravu sliku našeg tržišta.

Italijanska kompanija “Gascom Renew”, koja u našoj zemlji posluje od aprila ove godine pod nazivom “Gascom Balkan”, počela je izgradnju solarne elektrane kod Kuršumlije, a najavljuje ulaganje u još četiri slična postrojenja širom Srbije, kao i investicije u elektrane na biomasu. Međutim, iako italijanska kompanija investira u vetroparkove i hidrocentrale, iz ove kompanije za naš portal kažu da nemaju konkretne projekte za Srbiju u ovim segmentima obnovljivih izvora energije, ali da razmatraju poslovnu klimu.

– Raspitujemo se za mogućnosti ulaganja u vetroparkove u Srbiji, međutim, zasada ne planiramo takve investicije. Postoji serija izdatih dozvola ali ni jedan projekat u vetroparkove nije još realizovan. Pričekaćemo sa investicijama u energiju vetra, dok ne razjasnimo u čemu su problemi. Takođe, razmatramo izgradnju hidrocentrala i mini hidrocentrala – rekao je za “eKapiju” Ermanno Friso, menadžer za projekte u Srbiji kompanije “Gascom”.

Naš sagovornik ocenjuje da će situacija u energetici u Srbiji u 2013. biti slična kao i u ovoj godini.

– Sigurno nastavljamo investicije i sledeće godine u Srbiji. Ako ostanu sadašnje “feed-in” tarife i za sledeću godinu bićemo veoma zadovoljni.

Naša zemlja je obavezna da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa 21,2 na 27% do 2020. godine, a ako se ostvare najave investitora veći deo bi mogao da bude iz energije vetra.

Izvor ekapija

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Transnafta traži procenu za naftovod Srbija–Mađarska usred geopolitičkih promena

Transnafta je raspisala tender za usluge procene projekta naftovoda Srbija–Mađarska u okviru međunarodnih odnosa u Evropi. Dokumentacija za tender naglašava potrebu za sveobuhvatnom strateškom analizom fokusiranom na procenu nacionalnih rizika za Srbiju, ističući značaj jačanja energetske sigurnosti kroz diversifikaciju...

Rumunija: Evropska komisija odobrila državnu pomoć od 500 miliona evra za proizvodnju naprednih biogoriva

Evropska komisija (EK) odobrila je državnu pomoć Rumunije u iznosu od 500 miliona evra, koja je namenjena podršci investicijama u proizvodnju naprednih biogoriva. Ovaj program, koji se finansira kroz EU fond za modernizaciju, pružaće direktne subvencije kompanijama koje ulažu...

Rumunija: Rompetrol Rafinare investira 4 miliona dolara u poboljšanje efikasnosti rafinerije Petromidia

Rompetrol Rafinare, deo KMG International Grupe, poboljšava operativnu efikasnost u rafineriji Petromidia uz investiciju od 4 miliona dolara. Kompanija je završila projekat modernizacije CO kotla u jedinici za katalitičko kreking (FCC), prelazeći sa prirodne cirkulacije vode na prisilnu višekratnu...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!