Analiza Udruženja za obnovljive izvore energije Hrvatske (OIEH) ističe da zemlja i dalje u velikoj meri zavisi od uvoza električne energije, što izaziva zabrinutost zbog otpornosti njenog energetskog sistema. Produžene sušne godine i smanjena profitabilnost proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva otkrile su ograničenu samodovoljnost hrvatske elektroenergetske mreže.
Tokom drugog kvartala ove godine, uvoz električne energije činio je 17,3% ukupne potrošnje zemlje. Mesečni podaci pokazuju rastuću zavisnost od uvozne energije: uvoz je u aprilu iznosio nešto manje od 5%, u maju je porastao na skoro 20%, a u junu je skočio na 32%. Ovaj trend ukazuje na povećanu ranjivost tokom letnjih meseci.
Proizvodnja hidroelektrana, koja je tradicionalno bila stub hrvatske energetske proizvodnje, pala je za 23% u poređenju sa višegodišnjim prosekom. Taj pad je posledica ispodprosečnih padavina u proleće i smanjenog otapanja snega, koji obično obezbeđuju sezonski rast hidroenergetske proizvodnje. Istovremeno, proizvodnja električne energije iz termoelektrana na ugalj i gas smanjena je za više od pola (51,6%), pre svega zbog privremene obustave rada termoelektrane Plomin i ekonomskih poteškoća gasnih postrojenja.
Uprkos ovim problemima, drugi obnovljivi izvori energije — poput solarne, vetroenergije, biomase i biogasa — zauzeli su značajniju ulogu i zajedno su tokom tog perioda obezbedili skoro 30% ukupne proizvodnje električne energije u Hrvatskoj. Kao odgovor na ovu situaciju, OIEH poziva na ubrzanu realizaciju projekata čiste energije, kao i na značajna ulaganja u unapređenje elektroenergetske mreže i napredne sisteme za skladištenje energije. Ove mere smatraju se ključnim za integraciju većeg udela obnovljivih izvora, održavanje stabilnosti mreže i zaštitu potrošača od nestabilnosti tržišta.
Kako bi podržalo strateško planiranje, OIEH sarađuje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Energetskim institutom Hrvoje Požar i Fakultetom elektrotehnike i računarstva u Zagrebu na studiji koja će identifikovati uska grla u prenosnoj mreži i potrebe za baterijskim skladištenjem. Rezultati ove studije pomoći će u usmeravanju dugoročnih investicija sa ciljem izgradnje otpornijeg, samodovoljnijeg i održivijeg elektroenergetskog sistema u Hrvatskoj.
