Prema kratkoročnim energetskim statistikama koje je objavio Državni zavod za statistiku Hrvatske, neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2025. godine iznosila je ukupno 1.451 GWh. To predstavlja blagi pad od 0,4 procenta u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, kada je proizvodnja bila 1.457 GWh.
Hidroelektrane su bile najveći proizvođači električne energije, sa 739 GWh, što čini 50,9 odsto ukupne proizvodnje. Slede vetroelektrane sa 333 GWh ili 22,9 procenata, dok su termoelektrane proizvele 225 GWh, što je 15,5 procenata. Solarne elektrane doprinele su sa 73 GWh, što je 5 procenata ukupne proizvedene električne energije.
Kada je reč o trgovanju električnom energijom, Hrvatska je u martu 2025. godine uvezla 950 GWh, što je povećanje od 14,7 procenata u odnosu na 828 GWh u martu 2024. godine. Sa druge strane, izvoz električne energije blago je pao i iznosio je 783 GWh, što je 0,3 procenata manje nego u istom periodu prošle godine.
Proizvodnja ugljovodonika je pokazala različite rezultate. Proizvodnja prirodnog gasa dostigla je 59 miliona kubnih metara, što je porast od 3,5 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, uvoz prirodnog gasa značajno je pao na 190 miliona kubnih metara, što je smanjenje od 29 procenata u poređenju sa martom 2024.
Proizvodnja sirove nafte pala je na 39.000 tona, što je za 7,1 procenat manje nego prethodne godine. Suprotno tome, proizvodnja naftnih derivata značajno je porasla i u martu 2025. dostigla je 276.000 tona, u odnosu na samo 7.000 tona u martu 2024. godine, kada je rafinerija u Rijeci bila u remontu.
Ukupno gledano, podaci odražavaju stabilnu proizvodnju električne energije uz sve veće oslanjanje na obnovljive izvore, značajan porast uvoza električne energije i snažan oporavak proizvodnje naftnih derivata nakon remontnih radova u rafineriji.
