Prema kratkoročnim energetskim indikatorima koje je objavio Hrvatski zavod za statistiku, neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u januaru 2026. iznosila je 1.736 GWh, što predstavlja povećanje od 19,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine, kada je proizvodnja bila 1.457 GWh. Rast odražava jaču proizvodnju u nekoliko segmenata nacionalnog energetskog miksa.
Hidroelektrane su učestvovale sa najvećim udelom, proizvedavši 835 GWh ili 48,1% ukupne električne energije. Termoelektrane su doprinele sa 539 GWh (31%), dok su vetroparkovi generisali 250 GWh (14,4%). Solarne elektrane dale su manji, ali rastući udeo, sa 32 GWh ili 1,84% ukupne proizvodnje, što ukazuje na postepeno širenje kapaciteta obnovljivih izvora.
Istovremeno, uvoz električne energije značajno je opao. Hrvatska je uvezla 849 GWh, što predstavlja smanjenje od 20,5% u odnosu na januar prethodne godine (1.068 GWh). Izvoz električne energije takođe je pao, na 709 GWh, što je 7,1% manje nego u januaru 2024. (763 GWh), što ukazuje na promene u regionalnim tokovima električne energije.
U segmentu ugljovodonika, Hrvatska je u januaru proizvela 64 miliona kubnih metara prirodnog gasa, što predstavlja povećanje od 1,6% u odnosu na isti period prethodne godine. U međuvremenu, uvoz prirodnog gasa pao je na 207 miliona kubnih metara, što je 22,5% manje nego u istom periodu prošle godine, ukazujući na smanjenu zavisnost od spoljnog snabdevanja.
Proizvodnja sirove nafte iznosila je 38.000 tona, što je smanjenje od 7,3% u odnosu na prethodnu godinu. Slično tome, proizvodnja naftnih derivata opala je na 289.000 tona, sa 330.000 tona zabeleženih u istom mesecu prethodne godine, odražavajući smanjenu rafinerijsku aktivnost.
