Dok se energetska tržišta širom Evrope postepeno stabilizuju nakon poremećaja iz 2021. i 2022. godine, Grčka i dalje beleži cene električne energije koje su znatno više od proseka Evropske unije. Ova kontinuirana razlika privukla je pažnju evropskih zvaničnika, uključujući komesara za energetiku EU Dana Jørgensena, koji je priznao problem i nagovestio mogućnost evropske podrške.
Visoka cena električne energije u Grčkoj nije samo posledica privremenih tržišnih okolnosti. Ona odražava dublje strukturne probleme unutar grčkog energetskog sistema, koji su sprečili potrošače da u potpunosti osete koristi od pada međunarodnih cena prirodnog gasa i sve većeg učešća obnovljivih izvora energije.
Jedan od ključnih faktora je ograničena energetska povezanost Grčke sa ostatkom Evrope. Njena geografska pozicija i nedovoljno razvijena prenosna infrastruktura čine da je izolovana od konkurentnijih i često jeftinijih tržišta električne energije u Centralnoj i Severnoj Evropi. Iako Grčka ima prekogranične veze sa zemljama poput Bugarske i Italije, njihov ograničeni kapacitet sprečava značajniji protok jeftinije energije ka zemlji.
Model određivanja cena električne energije u Grčkoj takođe doprinosi visokom trošku za krajnje korisnike. Sistem funkcioniše po principu „marginalnog određivanja cena“, gde najskuplji izvor energije potreban za zadovoljavanje potražnje određuje krajnju cenu za svu isporučenu električnu energiju. To znači da, iako značajan deo struje dolazi iz jeftinijih obnovljivih izvora, krajnja cena ostaje vezana za najskuplji konvencionalni izvor—najčešće gasne elektrane.
Dodatni problem predstavljaju ograničenja u nacionalnoj mreži za prenos električne energije. U regionima sa velikim potencijalom za proizvodnju iz obnovljivih izvora, poput severne kopnene Grčke i pojedinih ostrva, nedostatak kapaciteta mreže otežava prenos energije ka potrošačkim centrima. Ova uska grla dovode do neiskorišćenosti obnovljivih kapaciteta i većih ukupnih troškova sistema.
Prirodni gas i dalje ima centralnu ulogu u proizvodnji električne energije u Grčkoj, pri čemu se zemlja u velikoj meri oslanja na uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG). Za razliku od drugih članica EU koje imaju pristup gasovodima iz više izvora, Grčka zavisi od ograničenog lanca snabdevanja LNG-om, što je čini ranjivijom na globalne cenovne oscilacije i geopolitičke rizike. Posledice su vidljive u visokim računima za struju za domaćinstva, dok energetski intenzivne industrije beleže rastuće operativne troškove. Zbog toga su grčki proizvođači u nepovoljnom položaju u odnosu na konkurente iz zemalja sa nižim cenama energije.
Na nivou EU, sprovode se napori za smanjenje ovih razlika. Jedna od glavnih inicijativa je integracija unutrašnjeg energetskog tržišta Unije, što uključuje širenje prekograničnih elektroenergetskih veza i modernizaciju nacionalnih mreža. Programi poput „Instrumenta za povezivanje Evrope“ (CEF-Energy) obezbeđuju značajna sredstva za infrastrukturne projekte, uključujući unapređenje energetskih koridora Grčka–Bugarska i Grčka–Italija, kao i izgradnju novih transnacionalnih veza.
Radi podrške privredi, EU razmatra dodatne politike kao što su sufinansirane državne pomoći, kompenzacioni mehanizmi povezani sa Mehanizmom za prilagođavanje ugljeniku na granici (CBAM), kao i ugovori po fiksnoj ceni za obnovljive izvore energije, poznati kao „Ugovori o razlikama“ (Contracts for Difference), koji imaju za cilj stabilizaciju troškova za proizvođače i potrošače.
Borba Grčke sa visokim cenama električne energije osvetljava šire izazove u integraciji nacionalnih tržišta u evropski energetski okvir. Rešavanje ovih izazova zahtevaće kontinuirana ulaganja, regionalnu saradnju i strukturne reforme kako bi se obezbedila konkurentnija i otpornija energetska budućnost zemlje.
