Proizvodnja električne energije u Federaciji Bosne i Hercegovine dostigla je 485 GWh u maju 2026. godine, što predstavlja rast od 3% u odnosu na 471 GWh proizveden u istom mesecu 2025. godine. Skroman rast proizvodnje bio je praćen znatno oštrijim padom prekogranične trgovine električnom energijom, što ukazuje da je elektroenergetski sistem entiteta poslovao bliže ravnoteži između domaće proizvodnje i potrošnje.
Termoelektrane su ostale dominantan izvor proizvodnje, sa učešćem od 60,6% u bruto proizvodnji električne energije, dok su hidroelektrane učestvovale sa 32,8%, a vetroelektrane sa 6,6%.
Neto proizvodnja iznosila je 438 GWh. Termoelektrane su proizvele 261 GWh, hidroelektrane 145 GWh, dok je proizvodnja iz vetroelektrana dostigla 32 GWh. Ovi podaci potvrđuju da proizvodnja iz termoelektrana na ugalj i dalje ima ključnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja, uprkos sve većem pritisku na Bosnu i Hercegovinu da restrukturira svoj elektroenergetski sektor u skladu sa evropskim propisima o emisijama ugljenika i zaštiti životne sredine.
Uvoz električne energije smanjen je na 74 GWh, u poređenju sa 227 GWh godinu dana ranije, što predstavlja pad od više od 67%. Istovremeno, izvoz električne energije opao je sa 156 GWh na 49 GWh. Istovremeni pad uvoza i izvoza ukazuje na mesec sa znatno manjim obimom trgovine električnom energijom, a ne na jednostavno poboljšanje izvozne pozicije.
Proizvodnja uglja nastavila je da opada. Proizvodnja mrkog uglja iznosila je 281.319 tona, što je približno 3,1% manje u odnosu na 290.203 tone iz uporednog perioda. Istovremeno, proizvodnja lignita smanjena je za 11,1%, sa 131.644 tone na 117.096 tona.
Pad proizvodnje lignita ima poseban značaj jer se termoenergetski sektor Federacije i dalje u velikoj meri oslanja na domaće rudnike, čiji operativni problemi, troškovi rada i nagomilane potrebe za investicijama već duže vreme utiču na raspoloživost proizvodnih kapaciteta. Kratkoročno povećanje proizvodnje električne energije ne uklanja strukturne rizike koji proizlaze iz zastarelih termoenergetskih blokova i nedovoljno efikasnih rudnika.
Istovremeno, promena odnosa između uvoza i izvoza električne energije postaje sve značajnija u svetlu primene Mehanizma Evropske unije za prekogranično prilagođavanje emisija ugljenika (CBAM). Bosna i Hercegovina i dalje može da ostvaruje prihode od prodaje viškova električne energije na susednim tržištima, ali će troškovi emisija ugljenika vršiti sve veći pritisak na izvoz električne energije proizvedene iz uglja, osim ukoliko proizvođači ne budu mogli da dokažu niži stvarni nivo emisija ili povećaju udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji.
Bilans za maj 2026. godine zato daje mešovitu sliku. Domaća proizvodnja električne energije je povećana, a zavisnost od uvoza smanjena, ali je elektroenergetski sistem i dalje u velikoj meri oslonjen na termoelektrane, dok se istovremeno baza goriva koja ih snabdeva nastavlja smanjivati.
