Vlada Federacije Bosne i Hercegovine odobrila je povećanje veleprodajne cene prirodnog gasa od 14,42% za gas koji se isporučuje distributivnim kompanijama, pri čemu se nova cena primenjuje retroaktivno od 1. jula 2026. godine.
Nova tarifa utvrđena je na 505 evra za 1.000 kubnih metara, bez poreza na dodatu vrednost (PDV), u odnosu na prethodnu cenu od 441,40 evra. Do povećanja je došlo nakon zahteva državne kompanije Energoinvest, koja je navela da su njeni troškovi nabavke gasa od Gasproma porasli za isti procenat.
Ovo kvartalno usklađivanje cena odražava mehanizam određivanja cena u okviru dugoročnog ugovora Bosne i Hercegovine o snabdevanju ruskim prirodnim gasom. Formula ostaje izložena kretanjima na međunarodnim tržištima gasa i nafte, što znači da promene evropskih referentnih cena gasa i komponenti vezanih za cenu sirove nafte mogu direktno uticati na troškove distributera, sistema daljinskog grejanja, industrije i komercijalnih potrošača.
Za energetski intenzivne kompanije, povećanje predstavlja dodatni trošak od 63,60 evra na svakih 1.000 kubnih metara potrošenog gasa. Preduzeće koje godišnje troši 10 miliona kubnih metara suočilo bi se sa dodatnim troškom od približno 636.000 evra, bez PDV-a, pod pretpostavkom da nova cena ostane na snazi tokom cele godine.
Efekti povećanja biće posebno izraženi u sektorima u kojima prirodni gas ne može lako da bude zamenjen električnom energijom ili alternativnim gorivima. Industrije poput prerade metala, prehrambene proizvodnje, proizvodnje keramike, sistema daljinskog grejanja i postrojenja koja koriste industrijsku paru imaju ograničen prostor da apsorbuju nagli rast troškova bez njihovog delimičnog prenošenja na krajnje kupce.
Ova odluka ujedno pokazuje da je Federacija Bosne i Hercegovine i dalje u velikoj meri koncentrisana na ograničen broj izvora snabdevanja. Dok veliki deo jugoistočne Evrope ulaže u pristup LNG-u i razvoj alternativnih gasovodnih pravaca, Bosna i Hercegovina ostaje zavisna od ograničenog uvoznog pravca i jednog dominantnog spoljnog snabdevača. Takva struktura slabi njenu pregovaračku poziciju i čini domaće cene osetljivim na kvartalne izmene ugovornih uslova.
Retroaktivna primena nove cene od početka jula dodatno komplikuje upravljanje obrtnim kapitalom distributivnih kompanija i velikih potrošača, koji su možda već fakturisali kupce ili formirali proizvodne cene prema prethodnoj tarifi. Iako regulatorni mehanizam prenosa troškova može zaštititi uvoznika, rizik promene cena praktično se prenosi niz čitav lanac snabdevanja.
Dugoročnije rešenje zahteva diversifikaciju izvora snabdevanja, povećanje prekograničnih interkonekcijskih kapaciteta i uspostavljanje transparentnog domaćeg sistema balansiranja gasnog sistema. Dok se ti uslovi ne ispune, veleprodajne cene prirodnog gasa u Federaciji Bosne i Hercegovine i dalje će u većoj meri zavisiti od spoljnih ugovornih uslova nego od konkurencije na domaćem tržištu.
