Evropska unija priprema sveobuhvatnu reformu mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) sa ciljem da spreči kompanije da premeštaju proizvodnju u zemlje sa slabijim ekološkim standardima, uz istovremenu zaštitu konkurentnosti evropske industrije. Reforma ima za cilj da uskladi klimatske ambicije sa industrijskom otpornošću, kako dekarbonizacija ne bi dovela do gubitka proizvodnih kapaciteta ili radnih mesta unutar EU.
U postojećem okviru, CBAM se uglavnom primenjuje na osnovne materijale poput čelika, aluminijuma, cementa i električne energije. Od 2028. godine, mehanizam bi trebalo da se proširi znatno dublje u industrijski lanac vrednosti, obuhvatajući oko 180 dodatnih proizvoda. To će pre svega uključivati mašine i industrijsku opremu sa visokim udelom čelika i aluminijuma. Cilj je da se spreči da troškovi ugljenika podstaknu izmeštanje proizvodnje van EU ili omoguće da proizvodi sa visokim emisijama potisnu čistije evropske proizvode.
Na osnovu iskustava iz tranzicione faze, Evropska komisija predlaže stroža pravila za izveštavanje o emisijama i jače mehanizme kontrole kako bi se sprečile zloupotrebe sistema. Revidirana metodologija bi takođe uzimala u obzir proizvodni otpad u proizvodnji čelika i aluminijuma, čime bi se obezbedio jednak tretman domaćih i uvoznih proizvoda i zatvorile rupe koje bi mogle da se koriste za izbegavanje CBAM obaveza.
Ključni stub reformskog paketa je uspostavljanje privremenog fonda za dekarbonizaciju, namenjenog kompanijama sa sedištem u EU koje su i dalje izložene riziku od premeštanja proizvodnje u treće zemlje. Pristup finansijskoj podršci bio bi uslovljen proverenim ulaganjima u smanjenje emisija, dok bi se fond finansirao iz prihoda od CBAM-a i dodatnih doprinosa država članica.
Prema navodima Komisije, ojačani mehanizam ispunjava više strateških ciljeva istovremeno. On ima za cilj jačanje evropske konkurentnosti, zaštitu klimatskih investicija i ubrzanje smanjenja emisija, uz obezbeđivanje fer konkurencije između proizvođača iz EU i stranih dobavljača. Paralelna procena pokazuje da CBAM već utiče na dekarbonizaciju van granica EU, ne samo kroz cenovni signal, već i kroz povećanu svest i tehničku pomoć trgovinskim partnerima.
CBAM je ušao u tranzicionu fazu u oktobru 2023. godine, čime je kompanijama unutar i van EU ostavljeno vreme da se prilagode u okviru predvidivog i proporcionalnog sistema. Nakon dve godine tranzicije, finansijska komponenta mehanizma počeće da se primenjuje postepeno od 1. januara 2026. godine. Ova faza će se poklopiti sa postepenim ukidanjem besplatnih emisijskih dozvola u okviru Sistema za trgovinu emisijama EU (ETS), procesom koji je planiran da traje do 2034. godine.
