Brza ekspanzija proizvodnje iz solarnih elektrana širom Jugoistočne Evrope (JIE) počinje značajno da urušava sopstvenu ekonomsku vrednost, jer se rast proizvodnje sve više poklapa sa periodima slabe potražnje i potisnutih cena.
Najnoviji podaci pokazuju da je vršna proizvodnja iz solarnih izvora dostigla 8.198 MW, što je jedan od najviših nivoa zabeleženih ove godine. Istovremeno, regionalna potrošnja električne energije pala je na 28.863 MW, najniži nivo od rane jeseni. Ova konvergencija značajno utiče na formiranje cena, naročito tokom podnevnih sati.
Rezultat je rastući efekat tzv. „kanibalizacije“, gde povećana proizvodnja iz solarnih izvora obara tržišne cene i smanjuje ostvarene prihode proizvođača. Na pojedinim tržištima, uključujući Mađarsku i Rumuniju, negativne cene postaju sve učestalije, sa čitavim blokovima sati koji se zatvaraju na nuli ili ispod nje.
Ovaj trend ima direktne posledice na ekonomiku projekata. Capture cene (stvarne ostvarene cene proizvođača) počinju da se udaljavaju od prosečnih baznih cena (baseload). Projekcije ukazuju da bi capture cene za solar u JIE mogle pasti na diskont od 10–25% u odnosu na baseload do 2027. godine, posebno na tržištima sa velikim instaliranim kapacitetima i ograničenim skladišnim mogućnostima.
Uticaj je već vidljiv na unutardnevnim krivama cena. Podnevni sati sve više karakteriše kompresija cena, dok večernji sati ostaju na povišenim nivoima zbog oslanjanja na uvoz i dispečabilne izvore. Ovaj rastući cenovni raspon ne ide direktno u korist solarnih proizvođača, jer je njihova proizvodnja koncentrisana upravo u periodima niskih cena.
Investitori i developeri reaguju prilagođavanjem dizajna projekata i komercijalnih struktura. Hibridizacija sa baterijskim skladištima postaje standardna komponenta novih solarnih projekata, omogućavajući premeštanje proizvodnje u periode viših cena. Istovremeno, dugoročni ugovori o otkupu električne energije (PPA) sa fiksnim ili minimalnim cenama dobijaju na značaju kao zaštita od tržišne volatilnosti.
Geografski posmatrano, efekat je najizraženiji u Mađarskoj i Rumuniji, gde je razvoj solarnih kapaciteta bio najbrži. Bugarska i Grčka prate slične trendove, dok je Srbija još u ranijoj fazi penetracije solarnih izvora, ali se očekuje da će se isti obrasci pojaviti kako kapaciteti budu rasli.
Šira implikacija je da solarna energija u JIE prelazi iz poslovnog modela zasnovanog na količini u model koji je izrazito cenovno osetljiv. Buduća profitabilnost zavisiće manje od instaliranog kapaciteta, a više od sposobnosti upravljanja vremenom proizvodnje, skladištenjem i tržišnom izloženošću.
