Sistemi za skladištenje energije u baterijama (BESS) ubrzano prelaze iz opcionalnih alata za balansiranje mreže u ključne profitne mehanizme na elektroenergetskim tržištima Jugoistočne Evrope (JIE), kako sve veće unutardnevne cenovne razlike stvaraju sve povoljnije uslove za arbitražu.
Najnoviji tržišni podaci ukazuju na razmere ove prilike. Cene na mađarskoj berzi električne energije (HUPX) dostizale su vrhunce od 278 €/MWh, dok je u istoj nedelji zabeleženo čak 8 sati negativnih cena, što implicira unutardnevni raspon veći od 200 €/MWh. Ovaj nivo volatilnosti više nije izuzetak, već postaje ponavljajuća karakteristika tržišne strukture.
Glavni pokretač ove transformacije je rastući nesklad između vrhova proizvodnje iz solarnih elektrana i opadajuće sistemske potrošnje. Sa solarnom proizvodnjom koja prelazi 8,2 GW u pikovima i regionalnom potrošnjom koja pada ispod 29 GW, podnevni višak energije postaje strukturno ugrađen u sistem. Cene tokom ovih sati često padaju ka nuli ili u negativnu zonu, dok večernja potražnja i dalje zahteva dispečabilne izvore i uvoz, što dovodi do naglog oporavka cena.
Za operatere skladišta energije, ovo stvara jasan i ponovljiv trgovački obrazac. Punjenje baterija tokom perioda niskih ili negativnih cena i pražnjenje tokom vršnih sati omogućava značajno ostvarivanje marže. Rane procene ukazuju da postrojenja na tržištima JIE mogu ostvariti 1,5 do 2 ciklusa dnevno, uz efektivno hvatanje raspona od 80–150 €/MWh, što se prevodi u godišnje prihode od 120.000 do 220.000 evra po MW u uslovima tržišnog (merchant) poslovanja.
Ova dinamika je posebno izražena na tržištima poput Rumunije, Bugarske i Srbije, gde udeo obnovljivih izvora raste, ali je fleksibilnost sistema i dalje ograničena. Za razliku od razvijenijih zapadnoevropskih tržišta, gde se prihodi skladišta sve više diverzifikuju kroz pomoćne sistemske usluge, tržišta JIE i dalje su dominantno vođena čistom energetskom arbitražom.
Kao rezultat toga, investicione strategije se menjaju. Investitori sve češće integrišu baterijske sisteme direktno u projekte obnovljivih izvora, naročito solarne elektrane, kako bi ublažili pad prihoda usled niskih cena i stabilizovali tokove novca. Samostalni (standalone) sistemi za skladištenje takođe dobijaju na značaju, često u kombinaciji sa trgovačkim timovima ili strategijama optimizacije prekograničnih tokova.
U narednom periodu, širenje kapaciteta za skladištenje energije verovatno će postati jedna od ključnih karakteristika elektroenergetskog sistema JIE. Bez adekvatnog razvoja, region rizikuje povećano ograničavanje (curtailment) proizvodnje iz obnovljivih izvora i dodatno pojačanu cenovnu volatilnost. Sa druge strane, uz razvoj skladišta, upravo ona mogu postati primarni mehanizam za monetizaciju tržišnih neefikasnosti.
