Do kraja ove godine vetropark Gvozd, sa instaliranim kapacitetom od 55 MW, trebalo bi da započne probni rad. Investicija vredna 82 miliona evra, uz finansijsku podršku banke KfW, predstavlja značajan korak u razvoju obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori. Izgradnja manjeg vetroparka Gvozd 2, sa kapacitetom od 21–22 MW, planirana je za početak 2026. godine.
Predsednik Upravnog odbora EPCG Milutin Đukanović izložio je glavne strategije kompanije za energetsku tranziciju: proizvodnju električne energije što bliže mestu potrošnje, integraciju solarnih elektrana u postojeće hidroelektrane i razvoj baterijskih sistema za skladištenje energije. Objasnio je da je lokalizovana proizvodnja ključ uspešne energetske tranzicije, kao i da hidroelektrane pružaju dobru tehničku osnovu za dodavanje solarnih kapaciteta. Međutim, ove inicijative neće biti efikasne bez pouzdanih baterijskih sistema za skladištenje.
EPCG je takođe najavio završetak tendera za ugradnju osme turbine u HE Perućica, čiji je novi kapacitet 58 MW, a puštanje u rad se očekuje 2027. godine.
Đukanović je istakao uspeh inicijativa poput projekta sa više od 3.000 solarnih panela na krovovima, koji je dodao 35 MW kroz 3.500 instalacija. Trenutni projekat sa više od 5.000 panela je prešao polovinu cilja, sa dodatih 40 MW i uključenih više od 4.000 korisnika. Ambiciozni program sa 10.000+ panela planira se da startuje sredinom 2026.
U pripremi su i veliki solarni projekti, među kojima su solarni park Krupac od 50 MW, projekat Stedim od 150 MW, četiri manje elektrane u Kapinom Polju ukupnog kapaciteta 50 MW, kao i dodatni kapacitet u Željezari Nikšić, gde je već instalirano 10 od planiranih 30 MW.
Baterijsko skladištenje predstavlja ključni deo strategije. Uskoro će biti raspisan javni tender za dva sistema skladištenja od po 30 MW snage i 120 MWh kapaciteta. EPCG planira da do kraja 2027. ima ukupno pet takvih sistema, sa ukupnim kapacitetom skladištenja od 600 MWh.
Đukanović je najavio i skoriji tender za izgradnju tunela koji će povezati akumulacije Krupac i Slano — projekat vredan 12 miliona evra — kao deo šireg plana za maksimalno iskorišćenje vodnih resursa nikšićkog polja. Ukupne investicije mogle bi premašiti milijardu evra i doneti do 700 MW nove hidroenergije. Naglasio je da energetska tranzicija predstavlja veliku priliku za napredak, ali i rizike ukoliko se izazovi ne rešavaju blagovremeno. Pozvao je učesnike foruma na konstruktivan dijalog i praktična rešenja za unapređenje postojećih strategija.
