Partijska preraspodela menadžerskih snaga, tehnički problemi sa nedavno realizovanim investicijama, sporenja unutar regulatorne agencije, sa naglaskom na konflikt interesa u koji je uključena EPCG – sve to prevazilazi brigu za mogućih 100 miliona gubitaka u prošloj godini. Prioriteti su, očigledno, već poznati.
Konačno, u Termoelektrani Pljevlja pušten je u industrijski probni rad sistem za odsumporavanje dimnih gasova. Dobre vesti pohvalili su se prošlog petka iz EPCG, ističući da su prva merenja pokazala vrednosti emisija “bolje od projektovanih”.
Prema inicijalnim merenjima, koncentracija sumpor-dioksida (SO₂) na izlazu iz postrojenja svedena je na oko 61 mg/m³, što predstavlja višestruko niži nivo u odnosu na prethodne vrednosti emisija: u martu 2025. iznosile su oko 4.544 mg/m³, dok su posle adaptacije kotla i dimnjaka u decembru 2025. bile 3.249 mg/m³. Ukoliko se ovi rezultati održe, postrojenja za smanjenje emisija azotnih i sumpornih oksida radiće u skladu sa strogim direktivama EU.
Ipak, EPCG još nije pojasnila šta se dešava ukoliko rezultati ne budu održani. To ne umanjuje aktuelni podatak da je emisija sumpor-dioksida iz TE Pljevlja u februaru skoro 55 puta manja nego u decembru. O mogućnosti gašenja TE zbog nemogućnosti uklapanja u EU ekološke standarde, pričaće se kasnije – kada za druge opcije bude prekasno. Naravno, osim ako TE Pljevlja ne zaustavi neki drugi razlog, na primer nedostatak uglja.
Bez pompe i (ne)zasluženog publiciteta, prošla je i vest da Ćehotina ponovo teče starim koritom, nakon što je prošle godine, u okviru ekološke rekonstrukcije TE, privremeno izmeštena. Probni rad novog korita počeo je 23. decembra, a projekat je označen kao kapitalni i od posebnog značaja za energetsku stabilnost države.
Plan je bio da nadležne komisije potvrde pravilnu izvedenost korita, nakon čega bi se zatvorio tunel starog korita i intenzivirali radovi na otkrivci rudnika. Međutim, januarske kiše pokazale su da novo betonsko korito ne zadržava vodu. Zbog tehničkih problema i uočenih nedostataka, sva voda teče starim koritom, što može izazvati klizišta i ugroziti radove na novom nalazištu uglja, a bez uglja dalji rad TE postaje organizacijski i ekonomski upitan.
Pored tehničkih problema, pojavili su se i zahtevi da se objavi kompletna dokumentacija o izvedenim radovima, finansijska konstrukcija, projektna dokumentacija i cena dopunskih radova. Pitanje je da li je u pitanju još jedna DPS ujdurma ili stvarni javni interes, dok se REGAGEN, po svemu sudeći, neće baviti ovom dilemijom.
U Skupštini su poslanički klubovi nedavno dobili dopis sa predlogom da se pokrene inicijativa za razrešenje Veljka Vasiljevića, predsednika Odbora Agencije. U obrazloženju se navodi da je Vasiljević prekršio odredbe Zakona o energetici, koje zabranjuju izbor lica sa ličnim ili porodičnim interesom u energetskom subjektu kome Agencija izdaje licencu.
Miomir Škopelja, autor dopisa i član Odbora REGAGEN, tvrdi da je Vasiljević primao naknade od EPCG i povezanih subjekata, čime je postojao lični i finansijski interes u subjektu kome Agencija izdaje licencu. To je dovelo do pitanja da li će Skupština pokrenuti postupak za njegovo razrešenje ili prevagnuti politički interesi, jer je Vasiljević uticajan član NSD u Nikšiću i naklonjen Milutinu Đukanoviću, predsedniku Odbora direktora EPCG.
Član 26 Zakona o energetici jasno propisuje da član/predsjednik Odbora REGAGEN ne sme imati neposredan porodični interes u subjektu kome Agencija izdaje licencu. Iako dopis Škopelje ne navodi, poznato je da je nakon imenovanja Vasiljevića njegov sin Momčilo Vasiljević zaposlen u EPCG na određeno vreme, na novoformiranom radnom mestu referenta za FC Snabdijevanje.
Broj zaposlenih u EPCG sistemu porastao je sa 2.600 na 3.800 od 2018. do 2023., uz učestale sistematizacije radnih mesta, što je dodatno naglasilo partijsko kadriranje. Milojko Spajić i PES, prema insajderskim informacijama, insistirali su na preraspodeli resursa za animiranje glasača, potvrđujući da je EPCG najvrednije državno preduzeće koje je predmet interesa vladajućih partija.
Krenulo se sa vrha: smenom izvršnog direktora Ivana Bulatovića i izborom Zdravka Dragaša započet je novi krug partijskog kadriranja. NSD zadržava pravo da imenuje menadžere i zapošljava u delu kompanije koji se bavi obnovljivim izvorima i finansijama, dok Dragaš i PES upravljaju ostatkom EPCG.
Prvi potezi su povučeni: direktor Direkcije za trgovinu energijom Darko Krivokapić razrešen je dužnosti, na njegovo mesto imenovan je Luka Prodanović, dok su smene izvršene i u sektoru korporativnih komunikacija. Partijska preraspodela menadžerskih snaga nastaviće se na prvoj narednoj sednici Odbora direktora EPCG, koja je već nekoliko puta odložena. Novi menadžeri sa partijskom prohodnošću prethodno su primljeni kroz interne konkurse.
Sve u svemu, lični i partijski interesi već odavno su postali važniji od sadašnjosti i budućnosti državnih kompanija, čak i kada je u pitanju ekonomska održivost Crne Gore.
