Terminske (day-ahead) cene električne energije širom jugoistočne Evrope naglo su porasle u ponedeljak, kako je tržište prešlo iz vikend režima u period veće potražnje, dok su snažnija potrošnja, slabija proizvodnja vetra i rast potreba za uvozom doveli do oštrog rasta cena na većini regionalnih berzi.
Mađarska je zabeležila najvišu dnevnu cenu u regionu od 151,14 €/MWh, dok su Slovenija i Hrvatska sledile sa 145,33 €/MWh i 143,50 €/MWh. Tržište SEEPEX u Srbiji zaključilo je trgovanje na 138,00 €/MWh, što je rast od skoro 40 €/MWh u odnosu na prethodnu sesiju, dok je crnogorsko tržište BELEN poraslo na 134,70 €/MWh. Grčka je ostala tržište sa najnižom cenom u regionu, na 97,12 €/MWh, održavajući razliku od više od 50 €/MWh u odnosu na Mađarsku.
Ovaj nagli rast predstavlja jedan od najjačih dnevnih skokova u poslednjim nedeljama i odražava opšte zaoštravanje odnosa ponude i potražnje širom Centralne i Jugoistočne Evrope.
Regionalna potražnja za električnom energijom porasla je na oko 26,7 GW, što je povećanje od više od 2,2 GW u odnosu na nedelju, jer su se industrijska i komercijalna potrošnja vratile nakon vikenda. Istovremeno, proizvodnja nije pratila rast potražnje, što je dovelo do značajnog povećanja neto uvoza. Ukupan uvoz porastao je na 1.359 MW, gotovo tri puta više nego prethodnog dana, dok je uvoz iz Austrije i Slovačke u širi region Jugoistočne Evrope premašio 1,1 GW.
Proizvodnja iz vetra ostala je glavni faktor podrške tržištu, ali je pala na svega 1,1 GW, odnosno oko 5% ukupne proizvodnje. Ovaj pad uklonio je jedan od najjeftinijih izvora električne energije sa tržišta, povećavajući oslanjanje na termoelektrane i uvoz tokom ključnih sati trgovanja. Solarna proizvodnja ostala je snažna na nivou od 5,5 GW, što je oko 23% energetskog miksa, ali nije bilo dovoljno da nadoknadi slabiji vetar u večernjim satima, kada su cene naglo rasle.
Hidroenergija je i dalje bila najveći pojedinačni izvor proizvodnje sa oko 26%, uz stabilne protoke reke Dunav. Gasne elektrane učestvovale su sa oko 15%, isto koliko i nuklearna energija, dok je ugalj učestvovao sa oko 14%.
Na tržištu Srbije, povratak radne nedelje podigao je cene na SEEPEX-u znatno iznad vikend nivoa. Zabeležena je maksimalna satna cena od 225,10 €/MWh, dok je dnevni minimum ostao pozitivan na 77,10 €/MWh, što ukazuje na izostanak negativnih cena koje su sve češće u zapadnoj i južnoj Evropi. Srpsko tržište i dalje koristi kombinaciju termo proizvodnje, hidroenergije i regionalne trgovine.
Prekogranični tokovi dodatno potvrđuju sve veću ulogu Srbije kao regionalnog balansnog čvorišta. Značajan uvoz ostvaren je iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, čime je podržana domaća potrošnja i tranzit energije u širem balkanskom sistemu.
Crna Gora je pratila sličan trend, gde su cene na tržištu BELEN porasle za više od 47 €/MWh u odnosu na nedelju. Tržište je dostiglo maksimalnu satnu cenu od 263 €/MWh, što odražava sve izraženiju nestašicu u večernjim satima kada solarna proizvodnja opada. Minimalne cene u vanvršnim periodima ostale su visoke, iznad 167 €/MWh.
U širem regionu, Grčka ostaje strukturno različita zbog visoke penetracije solarne energije, što i dalje pritiska prosečne cene, iako su zabeležene značajne intradnevne oscilacije. Razlika između grčkih i mađarskih cena proširila se na oko 54 €/MWh, otvarajući prostor za prekograničnu trgovinu gde postoje kapaciteti prenosa.
Terminska tržišta ukazuju na oprez učesnika u pogledu letnjih uslova snabdevanja. Mađarski fjučersi za nedelju 23 trgovani su na oko 116,50 €/MWh, dok su ugovori za jul 2026. procenjeni na 127 €/MWh. Istovremeno, EU dozvole za emisiju CO₂ ostale su blizu 80,6 €/tCO₂, a cene gasa u Austriji oko 48 €/MWh, što ukazuje da kretanja na tržištu električne energije više pokreću fundamentalni faktori sistema i varijabilnost obnovljivih izvora nego troškovi goriva.
Najnovija tržišna slika pokazuje sve veći jaz između jugoistočne Evrope i nekih tržišta Zapadne Evrope koja i dalje beleže česte periode negativnih cena. Dok su negativne cene i dalje prisutne u sistemima sa visokim udelom solara poput Grčke, većina balkanskih tržišta ušla je u jun sa stabilno pozitivnim minimalnim cenama, izraženim večernjim premijama i sve većim oslanjanjem na uvoz tokom slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Za učesnike na tržištu, kombinacija rasta radne potražnje, slabog vetra i izraženih večernjih nestašica i dalje podržava hidro resurse, fleksibilnu gasnu proizvodnju, ekonomiju baterijskih sistema za skladištenje i strategije prekogranične trgovine, dok region ulazi u letnju sezonu.
