Lukoil Neftochim Burgas povećao je preradu sirove nafte od juna i u julu ostvario najveću mesečnu dobit u poslednjih pet do šest godina, što predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na operativne i probleme sa likvidnošću sa kojima se rafinerija suočavala ranije tokom leta.
Obim prerade postepeno se oporavlja nakon promena u upravljanju i organizaciji uvedenih pošto je specijalni komercijalni upravnik Evgeni Simeonov preuzeo funkciju početkom juna.
Likvidnost je bila jedan od prvih izazova.
Rafinerija je organizovala nabavku sirove nafte uz odloženo plaćanje, kako bi smanjila pritisak na obrtni kapital, dok je strategija nabavke promenjena u pravcu obezbeđivanja najjeftinije sirove nafte koja je kompatibilna sa tehničkim zahtevima postrojenja.
Uprava je takođe nastojala da poboljša cene proizvoda koji se prodaju na izvoznim tržištima.
Kombinacija većeg obima prerade i povoljnijih komercijalnih uslova dovela je do toga da rafinerija u julu ostvari najbolji mesečni profit u poslednjih nekoliko godina.
Istovremeno, tehnička procena smanjila je zabrinutost da bi veliki remont mogao u bliskoj budućnosti da primora postrojenje na dugotrajan zastoj. Procena je pokazala da takav remont nije neophodan pre 2028. godine.
To je od velikog značaja za Bugarsku, budući da rafinerija u Burgasu ostaje ključni deo sistema snabdevanja zemlje gorivom i njegove distribucije.
Uprava navodi da su trenutne visoke cene goriva posledica ograničene međunarodne dostupnosti gotovih naftnih proizvoda, a ne problema u radu same rafinerije.
Sankcije, međutim, ostaju najveći spoljni rizik.
Kompanija je pojačala kontrolu poslovnih partnera i uvela poseban komitet koji proverava kompanije i pojedince pre odobravanja transakcija.
Širi okvir sankcija ima još veći značaj. Simeonov je upozorio da je derogacija na osnovu koje rafinerija može da nastavi poslovanje i dalje od ključne važnosti. Bez nje bi moglo biti ugroženo oko 5.000 radnih mesta, dok bi više od 120 benzinskih stanica moglo biti zatvoreno, a poremećaji bi se mogli proširiti na delove bugarskog lanca snabdevanja i logistike goriva.
Rafinerija zato istovremeno beleži dva veoma različita trenda.
Operativni rezultati, upravljanje gotovinom i profitabilnost značajno su poboljšani od juna, dok dugoročna mogućnost održavanja tih rezultata i dalje zavisi od regulatornih i sankcionih uslova koji su van direktne kontrole kompanije.
Za bugarsko tržište goriva, povećanje obima prerade pruža kratkoročnu podršku snabdevanju. Međutim, glavni strukturni rizik sada se sve više pomera sa samih performansi rafinerije na pitanje da li će regulatorni okvir i dalje omogućavati normalnu nabavku sirove nafte, finansiranje poslovanja i prodaju naftnih proizvoda.
