Hrvatski program tehničke pomoći PVMax pomogao je da se mobiliše 50,2 miliona evra investicija u oko 64 MW solarnih kapaciteta, pokazujući koliki efekat može imati priprema projekata bez direktnog subvencionisanja opreme za proizvodnju električne energije.
Program je sprovođen od jula 2021. do juna 2025. godine i bio je usmeren na razvojne faze koje često predstavljaju prepreku da manji projekti obnovljivih izvora energije dođu do investicione odluke.
Podrška je obuhvatala procene potencijala krovnih površina, studije izvodljivosti, pripremu tehničke dokumentacije, kao i pomoć u postupcima nabavke i ugovaranja.
Program je vodila Regionalna energetska i klimatska agencija Severozapadne Hrvatske (REGEA), koja je procenila više od 5.000 javnih i komercijalnih objekata i pružila podršku za više od 750 korisnika.
Ukupni troškovi programa bili su nešto niži od 2 miliona evra, uključujući 1,78 miliona evra obezbeđenih kroz program ELENA Evropske investicione banke.
Na osnovu programa mobilisano je više od 50 miliona evra investicija.
PVMax je tako generisao više od 25 evra identifikovanih investicija u solarne projekte na svaki evro potrošen na program, iako taj odnos ne treba tumačiti kao direktno projektno finansiranje, budući da je PVMax prvenstveno finansirao tehničku pripremu projekata.
64 MW kapaciteta realizovanih uz podršku programa predstavljalo je značajan obim u odnosu na hrvatsko solarno tržište u trenutku pokretanja inicijative. Ukupno instalirani fotonaponski kapacitet u Hrvatskoj iznosio je samo oko 140 MW krajem 2021. godine.
Dugoročni efekat programa mogao bi biti još veći.
PVMax je pripremio i približno 195 MW dodatnih projekata za potencijalni razvoj. Taj projektni portfelj bio je ekvivalentan više od petine ukupnog hrvatskog solarnog kapaciteta od 897 MW, zabeleženog krajem 2024. godine.
Program ukazuje na ograničenje koje je sve vidljivije na tržištima obnovljivih izvora energije: kapital za finansiranje projekata može biti dostupan, dok pojedinačni projekti ipak ne uspevaju da dođu do faze finansiranja zbog nedovršene razvojne pripreme.
Studije izvodljivosti, projektovanje, tehnička dokumentacija i priprema nabavke zato mogu biti jednako važni za izgradnju novih kapaciteta kao i subvencije za opremu.
Za Hrvatsku, iskustvo programa PVMax pokazuje da relativno skromna javna sredstva usmerena na fazu pre investicije mogu da otključaju znatno veće tokove privatnog i institucionalnog kapitala.
Sa 64 MW kapaciteta već povezanim sa 50,2 miliona evra investicija i dodatnim portfoliom od 195 MW pripremljenih projekata, glavna vrednost programa dugoročno bi mogla da se meri brojem projekata koji su pomereni iz početne razvojne faze u fazu u kojoj su spremni za ulaganje i finansiranje.
