Samo u 2022. ESO je dobio prijave za projekte snage 17.500 MW
Od 2019. do kraja 2022. godine, 3.100 novih solarnih i vetroelektrana, ukupne instalisane snage 32.300 MW, dobilo je dobrenje za priključak od strane Operatora elektroenergetskog sistema (ESO). Poređenja radi, ukupni raspoloživi elektroenergetski kapaciteti u Bugarskoj u ovom trenutku (kobinovane elektrane, nukelarne i termoelektrane, hidroelektrane itd.) iznose nešto više od 12.000MW.
Samo u 2022. godini, broj prijava za izgradnju novih obnovljivih izvora energije je dostigao 2.377, sa ukupnom instalisanom snagom od 17.500 MW, navodi se u izveštaju ESO. Poređenja radi – u 2021. godini ESO-u su dostavljene prijave 115 investitora za priključenje novih OIE, za postrojenja ukupne instalisane snage 8.465 MW.
Tokom prvih dana januara 2023. godine ESO je primio 23 prijave za izgradnju novih obnovljivih izvora energije, ukupne instalisane snage 148 MW.
Ogromno interesovanje može se objasniti visokim berzanskim cenama električne energije i velikom neizvesnošću na tržištu, posebno posle ruske invazije na Ukrajinu. Zelena energija je potpuno nezavisna od uvoza sirovina i višestruko jeftinija, a dugoročno čak i besplatna. Zbog toga mnoge kompanije ulažu u sopstvene solarne sisteme.
Pored toga, postoje relaksiraniji uslovi za nove obnovljive izvore energije – za projekte koji su pokrenuti nakon 1. januara 2021. godine, sa izuzetkom malih krovnih instalacija (koje imaju povlašćenu cenu) – izuzeti su od obaveze da uplaćuju 5% prihoda u Fond za sigurnost elektroenergetskog sistema.
Veliki zahtevi, skroman učinak
Uprkos ovim impresivnim podacima, praksa pokazuje da je realizovan znatno manji broj odobrenih projekata. ESO predviđa da će ove godine biti pušteno u rad blizu 500 MW novih kapaciteta OIE, dok je u 2022. godini pušteno u rad više od 200 MW.
Za ovu razliku između podnetih prijava i realizovanih projekata krivi su brojni faktori – komplikovane i spore administrativne procedure, nedostatak mrežnog kapaciteta za povezivanje novih postrojenja, kašnjenje u isporuci opreme, nedovoljno stručnjaka za instalaciju sistema itd.
Međutim, čak i ako ove godine bude pušteno samo 500 MW novih kapaciteta OIE, to će i dalje imati značajan efekat na bugarsku industriju, jer donosi povećanje solarnog kapaciteta za 35%. Još stotine megavata radiće za sopstvene potrebe kompanija, što će formalno smanjiti ukupnu mrežnu potrošnju.
Prema rečima direktora ESO Angelina Cačeva, projekti se mogu realizovati na potpuno tržišnoj osnovi i bez ikakve državne podrške, a prognoze govore da je period za povrat investicije manji od 10 godina.
Izvor: capital.bg
