Parlament Bugarske usvojio je sveobuhvatan zakon kojim se državno imenovanom specijalnom komercijalnom administratoru (SCA) daje potpuna kontrola nad bugarskom imovinom ruske naftne kompanije Lukoil, čime se efektivno suspenduje ovlašćenje akcionara. Administrator sada ima isključiva prava nad upravljačkim odlukama, transakcijama sa akcijama i prodajom imovine.
Ovo je druga velika intervencija u vezi sa kompanijom Lukoil u poslednja dva meseca, nakon privremene zabrane izvoza petrohemijskih proizvoda, uključujući dizel, uvedene kako bi se stabilizovalo tržište goriva u Bugarskoj usled rastuće neizvesnosti oko budućnosti kompanije.
Ova odluka usledila je u trenutku kada Sjedinjene Američke Države pojačavaju sankcije protiv ruskih energetskih firmi. 22. oktobra Vašington je proširio restrikcije prema Uredbi 14024, uključujući najveće ruske proizvođače nafte, Rosnjeft i Lukoil, sa ciljem da se onemogući finansiranje Moskvinog ratnog aparata. Sankcije su već imale odjek širom Evrope – švajcarski trgovac energentima Gunvor nedavno je povukao ponudu za kupovinu Lukoilove inostrane imovine nakon što ga je američko Ministarstvo finansija označilo kao „ruski proxy“.
Lukoilova bugarska imovina obuhvata više od 200 benzinskih stanica, rafineriju Lukoil Neftohim Burgas – najveću na Balkanu – kao i Lukoil Aviation Bulgaria i Sustainable Energy Supply, kompaniju koja trguje prirodnim gasom i ugljovodonicima. Većina imovine pripada švajcarskoj podružnici Litasco (89,97 %), što bugarske operacije direktno povezuje sa sankcionisanim entitetima i otežava pristup globalnim bankarskim i finansijskim tokovima.
Prema novom zakonu, ovlašćenja specijalnog administratora trajaće neograničeno i posle 21. novembra 2025. godine, pri čemu će jedna osoba imati kontrolu nad svim ključnim odlukama. Administrator može da reorganizuje menadžment, imenuje nove predstavnike i sprovodi prodaju imovine uz odobrenje vlade. Prihodi od prodaje biće deponovani na poseban račun kojim upravlja Ministarstvo finansija preko Bugarske razvojne banke.
Vlada tvrdi da ova mera štiti nacionalnu energetsku bezbednost i obezbeđuje kontinuitet rada ključne infrastrukture, dok kritičari upozoravaju da se radi o bezpresedanskom proširenju državne kontrole nad privatnom imovinom.
