Sjedinjene Američke Države produžile su operativnu licencu za Naftnu Industriju Srbije (NIS) do 11. decembra 2026, čime se nastavljaju uvoz sirove nafte, prerada i transakcije potrebne za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje. Produženje smanjuje neposredan rizik od poremećaja, ali ne rešava širu energetsku izloženost Srbije.
NIS kontroliše oko tri četvrtine domaćeg tržišta goriva i upravlja jedinom rafinerijom sirove nafte u Srbiji, u Pančevu. Do istog roka važi i licenca koja mađarskoj grupi MOL omogućava da nastavi pregovore o kupovini ruskog vlasničkog udela u NIS-u.
Predloženi okvir MOL-a obuhvata 56,15% udela, uz moguće učešće ADNOC-a. Pregovori su i dalje u toku, a završetak transakcije mogao bi da umanji problem povezan sa sankcijama.
Gasna zavisnost ostaje
Srbija pokriva oko 90% potreba za gasom ruskim isporukama. Aranžman sa Rusijom više puta je produžavan aneksima, umesto da bude zamenjen trajnom dugoročnom strukturom.
To ostavlja zemlju izloženom dvema odvojenim zavisnostima, čiji su centri odlučivanja različiti: Vašington odlučuje da li NIS, koji je pod sankcijama, može normalno da posluje, dok je Moskva ključna za kontinuitet i cenu gasa iz cevovoda. Energetska bezbednost zato obuhvata vlasništvo, usklađenost sa sankcijama i ugovaranje, kao i fizičku infrastrukturu.
Trajno rešenje treba da zaštiti rad rafinerije, pristup sirovoj nafti, bankarske i platne kanale i snabdevanje gasom. Dok se ono ne uspostavi, licence i gasni aneksi produžavaju raspoloživo vreme, ali ne uklanjaju rizik. Kratak rok licence čini odluke o poslovnim partnerima, finansiranju i zalihama posebno osetljivim na politiku i sprovođenje sankcija.
