Bugarska državna kompanija Bulgargaz predložila je veleprodajnu cenu prirodnog gasa za avgust od nešto više od 37 €/MWh, što je približno 1% manje od julske odobrene cene od 37,70 €/MWh.
Skromno smanjenje dolazi nakon povećanja cene od 5,84% u julu, uprkos planiranom remontu koji utiče na isporuke u okviru dugoročnog aranžmana za snabdevanje iz Azerbejdžana. Azerbejdžanski gas ostaće glavni izvor za regulisano tržište, ali će ugovorene količine tokom avgusta privremeno biti smanjene.
Bulgargaz planira da nadoknadi manjak povlačenjem gasa iz podzemnog skladišta Čiren i dodatnim uvozom LNG-a preko terminala u Grčkoj. Deo uvezenog LNG-a naknadno će biti vraćen u Čiren kako bi se održali nivoi zaliha predviđeni bugarskim planom za vanredno snabdevanje.
Tokom avgusta nisu planirane isporuke LNG-a preko turskih terminala. Struktura snabdevanja stoga stavlja veći naglasak na grčku rutu, dodatno potvrđujući značaj regionalnih interkonektora i pristupa grčkoj LNG infrastrukturi.
Predložena cena ukazuje na to da je Bulgargaz uspeo da obezbedi zamenske količine gasa bez značajnog povećanja regulisane troškovne osnove. Međutim, razlika između preliminarne avgustovske cene i julske cene dovoljno je mala da konačan rezultat i dalje može zavisiti od troškova nabavke LNG-a, povlačenja iz skladišta i promena cena na evropskim gasnim hubovima pre konačnog odobrenja.
Komisija za energetiku i vodoprivredu (KEVR) odobriće konačnu cenu prvog dana avgusta, nakon javne rasprave i ažuriranja obračuna troškova dobavljača.
Za bugarsko tržište električne energije, regulisana cena gasa od oko 37 €/MWh obezbeđuje relativno konkurentnu ulaznu cenu goriva za efikasne gasne elektrane sa kombinovanim ciklusom. Pri efikasnosti od približno 55%, samo trošak goriva iznosio bi oko 67 €/MWh proizvedene električne energije, pre troškova emisija ugljenika i operativnih troškova. Sa cenom emisijskih jedinica EU od oko 79 €/t, ukupni varijabilni troškovi proizvodnje i dalje bi premašili 95 €/MWh, u zavisnosti od efikasnosti elektrane i intenziteta emisija.
Gasne elektrane će stoga ostati komercijalno relevantne tokom večernjih perioda nestašice i perioda niske proizvodnje iz obnovljivih izvora, ali će teško konkurisati nuklearnoj energiji, hidroelektranama i obnovljivim izvorima sa niskim graničnim troškovima tokom sati sa visokom solarnom proizvodnjom. Bugarska diversifikovana struktura snabdevanja omogućava gasnim elektranama da obezbede fleksibilnost bez preuzimanja uloge dominantnog baznog izvora.
