Bosna i Hercegovina je u junu povećala proizvodnju i izvoz električne energije, prvenstveno zahvaljujući snažnijoj proizvodnji iz hidroelektrana, uprkos padu domaće proizvodnje uglja.
Bruto proizvodnja električne energije dostigla je 1.065 GWh, u poređenju sa 1.000 GWh u junu 2025. godine.
Termoelektrane su i dalje činile najveći deo proizvodnog miksa električne energije, sa udelom od 60,2% u bruto proizvodnji. Hidroelektrane su učestvovale sa 29,7%, dok su vetroelektrane i solarne elektrane zajedno obezbedile 10,1% proizvodnje.
Neto proizvodnja iz hidroelektrana posebno je snažno porasla, za 20,3% na godišnjem nivou, na 302 GWh.
Termoelektrane su proizvele 574 GWh, što predstavlja povećanje od svega 0,9%, dok je kombinovana proizvodnja vetroelektrana i solarnih elektrana dostigla 108 GWh, uz rast od 6,9%.
Snažnija proizvodnja poboljšala je energetski bilans Bosne i Hercegovine, smanjila potrebu za uvozom električne energije i omogućila povećanje izvoza.
Uvoz električne energije smanjen je za 7,2%, na 348 GWh, sa 375 GWh godinu dana ranije. Izvoz je, sa druge strane, porastao za 13,9%, na 598 GWh, u poređenju sa 525 GWh u junu 2025. godine.
Rast proizvodnje električne energije ostvaren je uprkos slabijoj domaćoj proizvodnji uglja. Proizvodnja lignita smanjena je za 8,2%, na 360.000 tona, dok je proizvodnja mrkog uglja pala za 11,2%, na 450.000 tona.
Uvoz prirodnog gasa takođe je značajno smanjen i u junu je iznosio 5,86 miliona kubnih metara, što je oko 33% manje od 8,74 miliona kubnih metara uvezenih u istom mesecu prethodne godine.
Junski podaci ukazuju na to da je bolja raspoloživost hidroenergije bila ključni faktor jačanja elektroenergetskog bilansa Bosne i Hercegovine.
Veća proizvodnja iz hidroelektrana pomogla je da se nadomesti pad proizvodnje uglja, istovremeno omogućavajući povećanje neto izvoza električne energije prema susednim tržištima jugoistočne Evrope.
