Proizvodnja električne energije u Federaciji Bosne i Hercegovine smanjena je u julu uprkos značajnom padu uvoza električne energije, dok je proizvodnja uglja nastavila da slabi.
Bruto proizvodnja električne energije dostigla je 508 GWh, što je 4,7% manje nego u julu 2025. godine, kada je iznosila 533 GWh.
Termoelektrane su i dalje bile dominantan izvor proizvodnje, sa udelom od 60,6% u bruto proizvodnji. Hidroelektrane su učestvovale sa 31,1%, dok su vetroelektrane obezbedile 8,3%.
Neto proizvodnja električne energije iznosila je 462 GWh, od čega je 273 GWh proizvedeno u termoelektranama, 147 GWh u hidroelektranama, a 42 GWh u vetroelektranama.
I uvoz i izvoz električne energije značajno su smanjeni u odnosu na isti period prošle godine.
Uvoz je pao na svega 68 GWh, što je manje od polovine od 151 GWh zabeleženih u julu 2025. godine. Izvoz je smanjen na 71 GWh, sa 135 GWh.
Podaci ukazuju na značajno manji obim prekogranične trgovine električnom energijom u Federaciji tokom jula, iako je domaća proizvodnja zabeležila samo umeren pad.
U osnovi energetskog sistema, međutim, došlo je do znatno većeg pada u sektoru proizvodnje uglja.
Proizvodnja mrkog uglja smanjena je na 211.783 tone, što je pad od 29,6%, dok je proizvodnja lignita pala za 19,4% na godišnjem nivou, na 112.864 tone, sa 140.092 tone.
Pad proizvodnje uglja posebno je značajan jer termoelektrane i dalje čine znatno više od polovine proizvodnje električne energije u Federaciji BiH.
Dugotrajniji pad proizvodnje u rudnicima mogao bi zato dodatno povećati operativni značaj hidroelektrana, vetroelektrana i regionalnog uvoza električne energije tokom perioda povećane potražnje za električnom energijom.
