Šteta koju je Belorusiji nanela havarija atomske centrale u Černobilju, proračunata na osnovu 30-godišnjeg prevazilaženja posledica, procenjenja je na 235 milijardi dolara, ukazuje se u danas objavljenim dokumentima službe za likvidaciju posledica havarije ministarstva za vanredne situacije Belorusije.
U ukupnoj šteti pretrpljenoj od 1986. do 2015. godine najveći deo, 81,6 odsto ili bezmalo 192 milijade dolara su troškovi vezani za održavanje proizovdnje i sprovođenje mera zaštite.
Direktne i indirektne štete koje je Belorusija pretrpela od nuklearne katastrofe u Černobilju procenjene su na blizu 30 milijardi dolara (oko 12,6 odsto ukupno procenjene sume), prenosi ruska agecnija RIA Novosti.
Visinu neostvarene dobiti belorusko ministarstvo ocenjuje na 13,7 milijardi dolara (5,8 odsto). Ova institucija podesća da je zbog radijacije kao posledice eksplozije na četvrtom reaktoru nuklearke, iz poljoprivrednog prometa isključeno više od 2.000 kvadratnih kilometara obradivih površina, i da je obustavljena eksploatacija 22 nalazišta mineralno-sirovinskih resursa.
Sem toga, obustavljena su geološka istraživanja naftonosne oblasti Pripjat, čije su rezerve ocenjene na 52,2 miliona tona nafte.
Bezmalo četvrtina šumskog fonda Belorusije, 17.300 kvadratnih kilometara šume bilo je kontaminirano posle ekplozije atomske centrale u Černobilju.
U zoni kontaminacije nalazi se oko 340 industrijskih fabrika koje su, ili obustavile proizvodnju, ili su uslovi rada u njima značajno pogoršani.
U dokumentima beloruskog ministarstva za vanredne situacije se ističe da procena štete prouzrokovane černobiljskom katastrofom nije konačna.
Izvor beta.rs
