Energetski bilans za 2022. godinu pokazao je da je proizvodnja električne energije u Albaniji smanjena u odnosu na prethodnu godinu, a beleži se dvocifreni rast uvoza.
U 2022. godini raspoloživa električna energija na albanskom tržštu smanjena je za 5,8 odsto. Neto domaća proizvodnja električne energije dostigla je 7.003 GWh, u poređenju sa 8.963 GWh u 2021. godini, što predstavlja pad za 21,9 odsto. Udeo javnih hidroelektrana u ukupnoj proizvodnji iznosio je 55,1 odsto, udeo privatnih i koncesionih hidroelektrana 44,2 odsto i ostalih proizvođača (fotonaponskih elektrana) 0,7 odsto neto domaće proizvodnje električne energije.
Bruto uvoz električne energije dostigao je 3.044 GWh, u odnosu na 2.253 GWh pre godinu dana, što je povećanje za 35,1 odsto. Bruto izvoz električne energije smanjen je nagodišnjem nivou sa sa 2.800 GWh na 2.123 GWh, što predstavlja pad od 24,2 odsto, navodi INSTAT.
Podaci pokazuju da su javne hidroelektrane u 2022. godini proizvele ukupno 3.859 GWh, št je za 27,8 odsto manje u odnosu na 5.344 GWh u 2021. godini. U istom periodu, privatne i koncesione hidroelektrane proizvele su 3.093 GWh, u poređenju sa 3.578 GWh pre godinu dana, što predstavlja pad proizvodnje električne energije za 13,6 odsto.
Razlika između izvoza i bruto uvoza električne energije u 2022. godini dostigla je negativnu vrednost od 921 GWh, dok je u 2021. iznosila plus 548 GWh.
S druge strane, gubici u mreži su smanjeni za 7,1 odsto, na 1.658 GW. Gubici u prenosu su smanjeni za 12,3 odsto i njihov udeo u ukupnim mrežnim gubicima je 12,1 odsto. Gubici u distribuciji imaju veći udeo, od oko 87,9 odsto u ukupnim gubicima i smanjeni su za 6,4 odsto u odnosu na 2021.
Energetski bilans pokazuje da je potrošnja električne energije u 2022. godini pala na 6.266 GWh, u poređenju sa 6.630 GWh koliko je iznosila u 2021. godini.
Potrošnja električne energije u domaćinstvima je smanjena za 0,5 odsto, na 3.075 GWh, dok je potrošnja drugih potrošača smanjena za 9,9 odsto, na 3.191 GWh ( u odnosu na 3.540 GWh u 2021).
U poslednjem kvartalu prošle godine beleži se vidljivije smanjenje potražnje, koje je uglavnom povezano sa postavljanjem praga potrošnje za domaćinstva od 800 kWh.
