Slaba hidroproizvodnja povećava rizik da Crna Gora uvozi električnu energiju i podiže vrednost ulaganja u vetroelektrane, solarne elektrane i skladištenje. Za EPCG i privatne developere, model koji se razvija obuhvata više izvora proizvodnje i prekogranične mogućnosti, umesto zamene hidroenergije solarnom.
Investicioni portfelj Crne Gore počinje da obuhvata projekte koji mogu da diversifikuju rizike povezane sa slabom hidroproizvodnjom. Među novim vetro i solarnim projektima su Korita i Tupan, dok Gvozd ostaje centralan za vetroenergetsku strategiju EPCG. Širi skup projekata sve više uključuje skladištenje ili hibridne konfiguracije.
Samostalni solarni projekti bez fleksibilnosti suočavaju se sa pritiskom na ostvarene cene i rizikom od ograničenja proizvodnje. Takvi pritisci već su vidljivi u Grčkoj, što povećava značaj skladištenja i drugih opcija za upravljanje proizvodnjom.
Podmorski interkonektor sa Italijom Crnoj Gori pruža dodatnu mogućnost da kupuje energiju kada je u deficitu i prodaje viškove. To je strateška prednost koju mnogi drugi zapadnobalkanski tržišni sistemi nemaju. Prema monitoringu Energy Community, izvoz električne energije iz Crne Gore u Italiju bio je oko 80% veći u Q3 2026. nego u Q3 2025, uprkos uvođenju CBAM troškova za električnu energiju sa Zapadnog Balkana.
Tržišno povezivanje sa Italijom
Rast izvoza pokazuje da interkonektor može da stvori vrednost kada su italijanske cene i regionalne razlike u cenama dovoljno privlačne. Kao sledeći korak za Crnu Goru identifikovano je dublje tržišno povezivanje sa Italijom.
Povezivanje bi unapredilo raspodelu prekograničnih kapaciteta i moglo da omogući efikasniji pristup crnogorske obnovljive proizvodnje italijanskoj tražnji. Istovremeno bi Crna Gora bila neposrednije izložena formiranju cena u Italiji i EU, povećavajući značaj balansiranja i satnih profila isporuke.
U takvom portfelju akumulacije mogu da služe kao prirodno skladište, vetar da diversifikuje sezonsku proizvodnju, a baterije da upravljaju kratkoročnim oscilacijama. Italijanski kabl može da plasira višak proizvodnje ili pokrije deficit. Više padavina ublažilo bi kratkoročnu izloženost uvozu, dok kombinacija hidroenergije, vetra, sunca, skladištenja i prekograničnog pristupa smanjuje zavisnost od jednog sezonskog ishoda.
