Vetroelektrana Gvozd, snage 54,6 MW, počinje da menja sezonsku ekonomiku proizvodnog portfolija Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), obezbeđujući novu proizvodnju iz obnovljivih izvora upravo u periodu kada su nepovoljni hidrološki uslovi povećali izloženost državne energetske kompanije uvozu električne energije i regionalnim veleprodajnim cenama.
Vetroelektrana je tokom prva tri meseca rada proizvela približno 26 GWh električne energije, koju je EPCG, prema preovlađujućim tržišnim cenama u Crnoj Gori, vrednovala na oko 2,43 miliona evra. Međutim, važniji od samog prihoda jeste njen doprinos elektroenergetskom bilansu EPCG-a. Kompanija procenjuje da je Gvozd tokom tog perioda smanjio njen deficit električne energije za oko 8,5 odsto, što pokazuje značaj dodavanja obnovljivih izvora koji nisu hidroenergija sistemu koji je i dalje snažno pod uticajem padavina, nivoa akumulacija i raspoloživosti velikih termoenergetskih postrojenja.
Očekivana godišnja proizvodnja Gvozda iznosi oko 150 GWh. Na tom nivou, projekat postaje značajan u odnosu na domaće tržište električne energije Crne Gore, naročito tokom perioda kada nepovoljni hidrološki uslovi smanjuju proizvodnju iz hidroelektrana u portfoliju EPCG-a. Energija vetra ne uklanja izloženost Crne Gore vremenskim uslovima, ali tu izloženost diversifikuje: nizak nivo akumulacija i slabi dotoci reka ne moraju nužno da se poklapaju sa nepovoljnim uslovima za proizvodnju iz vetra, čime EPCG dobija širu i uravnoteženiju proizvodnu strukturu u odnosu na period kada su hidroenergija i lignit dominirali njenom proizvodnjom.
Tajming je posebno značajan. Leto 2026. godine još jednom je pokazalo ranjivost elektroenergetskih sistema jugoistočne Evrope na hidrološki stres. Niski vodostaji uticali su na proizvodnju iz hidroelektrana širom regiona, dok su u Rumuniji, između ostalog, doprineli i obustavi rada nuklearnih kapaciteta zbog ograničenja povezanih sa dostupnošću rashladne vode. Elektroenergetski bilans Crne Gore takođe se suočio sa širim pritiscima usled visokih temperatura, povećane sezonske potrošnje i ograničene proizvodnje iz hidroelektrana.
Gvozd zato predstavlja više od dodatnog kapaciteta iz obnovljivih izvora. Projekat postaje svojevrsna zaštita od dela proizvodnog portfolija EPCG-a koji je najosetljiviji na sušu.
Kompanija već priprema proširenje projekta. Gvozd II, instalisane snage 21 MW, razvija se na osnovu ugovora vrednog 26 miliona evra sa kompanijom Nordex. Završetkom druge faze, ukupna snaga kompleksa Gvozd biće povećana na približno 75,6 MW, dok bi očekivana godišnja proizvodnja premašila 210 GWh.
Objavljena vrednost ugovora pokazuje da proširenje nije samo marginalno povećanje postojećeg projekta, već značajan investicioni program. Kada obe faze budu u funkciji, kompleks Gvozd obezbeđivaće EPCG-u veći blok predvidive dugoročne proizvodnje iz obnovljivih izvora, bez potrebe za nabavkom goriva i bez stvaranja iste hidrološke izloženosti koju imaju hidroenergetska postrojenja kompanije.
Komercijalna vrednost projekta ipak će u velikoj meri zavisiti od vremena u kojem se proizvodnja ostvaruje. Proizvodnja iz vetra ima bitno drugačiji profil od solarne energije. Ona može da se ostvaruje tokom večernjih i noćnih sati, kada proizvodnja iz fotonaponskih elektrana prestaje, što joj potencijalno daje veću vrednost tokom večernjih sati sa manjkom energije, kada su cene električne energije na tržištu Balkana ovog leta u više navrata dostizale znatno više nivoe od cena tokom sredine dana.
To je posebno važno na tržištu na kojem dnevne prosečne cene električne energije mogu da prikriju veoma velike razlike između pojedinačnih sati. Tokom trgovanja za 19. avgust, na nekoliko tržišta jugoistočne Evrope večernje cene premašile su 210 evra/MWh, dok su se tokom pojedinih sati oko sredine dana kretale oko ili ispod 100 evra/MWh. Proizvodnja iz vetroelektrana dostupna tokom tih skupljih perioda zato može imati znatno veću sistemsku i komercijalnu vrednost od iste količine električne energije proizvedene tokom perioda visokog solarnog prinosa u sredini dana.
EPCG nije objavila troškove poslovanja na nivou projekta, strukturu finansiranja niti očekivani prinos na kapital proširenog kompleksa Gvozd, zbog čega na osnovu dostupnih podataka nije moguće pouzdano izračunati internu stopu prinosa (IRR) projekta. Strateška vrednost investicije, međutim, već je vidljiva kroz smanjenje letnjeg deficita električne energije kompanije.
Kombinacija 54,6 MW koji su već u radu, dodatnih 21 MW u planu i potencijalne godišnje proizvodnje veće od 210 GWh čini Gvozd jednim od najjasnijih primera u Crnoj Gori kako ulaganje u obnovljive izvore može direktno da unapredi poziciju državne elektroprivrede na veleprodajnom tržištu, umesto da samo povećava ukupne kapacitete za proizvodnju električne energije.
Kako EPCG nastavlja da razvija projekte solarne i vetroenergije, kao i sisteme za skladištenje energije, značaj Gvozda sve će se više ogledati u ekonomici celokupnog proizvodnog portfolija. Svaki dodatni megavat-sat proizveden u zemlji tokom perioda slabe proizvodnje hidroelektrana smanjuje količinu električne energije koju EPCG mora da kupi na susednim tržištima, gde Crna Gora može brzo da bude izložena cenama koje premašuju troškove domaće proizvodnje. Prvi meseci rada pokazuju da Gvozd već počinje da preuzima upravo tu ulogu.
