Bruto planirana razmena električne energije između šest država Zapadnog Balkana i susednih tržišta Evropske unije pala je 17,8% u periodu januar–septembar 2026. u odnosu na isti period prošle godine, dok je trgovina za dan unapred na regionalnim tržištima rasla. Sekretarijat Energetske zajednice naveo je ove podatke u proceni za treći kvartal, u kojoj razmatra razmenu struje i uslove trgovine povezane sa CBAM-om.
Planirani tokovi bili su 14,3% niži nego u trećem kvartalu 2025, ali su porasli 8,6% u odnosu na prethodni kvartal. Rezultati ukazuju na rast aktivnosti na organizovanim tržištima uz razmenu sa susednim članicama EU koja je i dalje ispod prošlogodišnjeg nivoa. CBAM uvodi dodatne troškove povezane sa emisijama ugljenika u trgovinu električnom energijom između Zapadnog Balkana i EU.
Rast trgovine i troškovi ugljenika
Obim trgovine za dan unapred na tržištima SEEPEX, MEPX, ALPEX i MEMO dostigao je približno 2,97 TWh u trećem kvartalu, što je 26,7% više nego godinu ranije. Rast na četiri organizovana tržišta odvijao se istovremeno sa nižim planiranim razmenama sa susednim tržištima EU.
Razlika između cena električne energije može da bude nedovoljna za isplativu prekograničnu trgovinu kada se uračunaju obaveze povezane sa emisijama i troškovi isporuke. U osam parova cena između Zapadnog Balkana i EU, apsolutne razlike u satnim cenama bile su veće od 20 €/MWh u 53,9% sati trećeg kvartala, prema 21,7% u istom periodu godinu ranije.
Evropska komisija odredila je cenu CBAM sertifikata za treći kvartal 2026. na 82,32 eura po toni CO₂, u odnosu na 75,28 eura u drugom kvartalu. Konačni trošak uvoza struje zavisi od primenjene metodologije za emisije, odbitaka koji ispunjavaju uslove i drugih regulatornih pravila.
Trgovci u kalkulacije sve više moraju da uključe prihod od veleprodaje u EU, nabavnu cenu električne energije, naknade za prenos, gubitke, izloženost balansiranju i obaveze po osnovu CBAM-a. Razlika u veleprodajnim cenama koja je ranije omogućavala arbitražu preko granice možda više ne obezbeđuje privlačnu maržu nakon što se uzmu u obzir primenljivi troškovi i obaveze.
Različiti tokovi na izvoznim pravcima
Planirani izvoz električne energije iz Srbije u Mađarsku smanjen je 21,6%, uprkos većoj razlici u veleprodajnim cenama na ta dva tržišta. Na pravcu iz Crne Gore ka Italiji planirani izvoz porastao je približno 80%.
Različita kretanja pokazuju da izloženost CBAM-u sama po sebi ne određuje komercijalne tokove. Na trgovinu utiču i proizvodnja, potražnja, hidrološki uslovi, pozicije trgovaca, raspoloživi kapaciteti prenosa i ugovorni aranžmani. Veleprodajne cene, pristup prenosnoj mreži i proverene karakteristike emisija sve su više povezani faktori u komercijalnim odlukama.
Za proizvođače u regionu sve je izraženija razlika između električne energije koja može da se proda na domaćem ili regionalnom tržištu i one koja može ekonomski da stigne do kupaca u EU. Potencijalni strukturni diskont mogao bi da se odrazi na tržišta izvoznika sa ugljenično intenzivnom proizvodnjom, kao i na slučajeve u kojima proizvodnja sa niskim emisijama ne ispunjava uslove za priznavanje stvarnih emisija.
Promene u tokovima ne mogu se pripisati isključivo CBAM-u, jer na trgovinu utiču i proizvodnja, potražnja, hidrološki uslovi i raspoloživi kapaciteti interkonekcija. Za Srbiju, Crnu Goru i širi region, usklađivanje efikasne trgovine električnom energijom sa pravilima koja utiču na isplativost prekograničnih transakcija ostaje važan tržišni izazov.
