Digitalna kontrola imovine, optimizacija trgovanja i uređena tržišta dugoročnih ugovora postaju sve važniji za finansiranje i rad energetskih kapaciteta u Jugoistočnoj Evropi. Na tržištu električne energije konkurentska prednost sve više zavisi od toga ko upravlja kapacitetom, kako ga plasira na tržište i na koji način ugovara buduće prihode.
Uz podršku kompanije Virtu.Energy razvija se sve veći broj poslovnih modela koji povezuju proizvodnju, potrošnju, fleksibilnost i trgovanje. Tri primera iz Grčke i šireg regiona ukazuju na tu promenu: širenje virtuelnih elektrana, sve značajnija uloga optimizatora i rast interesovanja za platforme za bilateralne ugovore.
Od pojedinačnih elektrana do integrisanih portfelja
Grčka energetska grupa METLEN širi mogućnosti za upravljanje virtuelnim elektranama nakon preuzimanja kompanije za energetski softver Joule i njene platforme jHub. Platforma se razvija za upravljanje širim skupom obnovljivih izvora, konvencionalnih elektrana, skladišta energije i velikih potrošača u okviru integrisanih portfelja. Time se agregacija širi izvan svoje tradicionalne uloge u regionu.
Prvi agregatori električne energije uglavnom su zastupali proizvođače iz obnovljivih izvora na veleprodajnim i balansnim tržištima. Upravljali su greškama u prognozama i pomagali manjim elektranama da izbegnu trošak uspostavljanja sopstvenih trgovinskih timova. Novi model povezuje obnovljivu proizvodnju sa fleksibilnom potrošnjom, konvencionalnim kapacitetima i skladištenjem, tako da se portfelj sve više ponaša kao jedna virtuelna elektrana.
Cilj nije samo da se poveća prihod svakog pojedinačnog kapaciteta, već da se uveća vrednost portfelja kao celine. Ako proizvodnja iz obnovljivih izvora neočekivano opadne, drugi kapaciteti mogu da reaguju: industrijski potrošač može da smanji potrošnju, baterija da isporuči energiju, a termoelektrana da prilagodi proizvodnju kada je to ekonomski i tehnički opravdano. Softver utvrđuje koje su reakcije dostupne i operativna ograničenja pretvara u komercijalne odluke.
Takav posao se razlikuje od konvencionalnog snabdevanja energijom. Ključne sposobnosti obuhvataju prognoziranje, telemetriju, automatizovano upravljanje, pristup tržištima i optimizaciju u realnom vremenu. Fizička imovina ostaje neophodna, ali sve veći deo vrednosti nalazi se u digitalnom sloju koji njome upravlja.
Energetski softver postaje cilj preuzimanja
METLEN-ov potez ukazuje i na to da energetske kompanije digitalne mogućnosti mogu sve češće pribavljati akvizicijama, umesto da ih razvijaju interno. Tradicionalno su širile poslovanje kupovinom proizvodnih kapaciteta, portfelja kupaca ili trgovinskih kompanija. Naredni talas preuzimanja mogao bi sve više da obuhvati softverske kompanije.
Razvoj naprednog sistema za upravljanje energijom od početka zahteva godine rada, integraciju sa tržištima i operativne podatke. Preuzimanje postojeće tehnološke platforme može da omogući brži pristup digitalnoj infrastrukturi potrebnoj za upravljanje sve složenijim portfeljima. Zbog toga kompanije za energetski softver u regionu dobijaju strateški značaj.
Kako Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Srbija budu davale veću ulogu agregaciji i fleksibilnoj potrošnji, kompanije koje mogu da upravljaju hiljadama distribuiranih kapaciteta mogle bi postati mete za komunalne energetske kompanije, trgovce i infrastrukturne grupe koje žele regionalno širenje. Njihova vrednost ne mora se meriti samo prihodima od licenci za softver. Veću vrednost može imati mogućnost da se stotine zasebnih fizičkih kapaciteta komercijalno objedine u jednu upravljivu elektranu.
Optimizator postaje deo bankabilnosti projekta
Druga strukturna promena odnosi se na kompaniju koja upravlja portfeljem na tržištu električne energije. Slovenački trgovac GEN-I navodi da njegovo rano iskustvo u Bugarskoj pokazuje da se komercijalni rezultati mogu razlikovati i do 30%, u zavisnosti od kvaliteta optimizatora koji upravlja fleksibilnim kapacitetom. Reč je o zapažanju kompanije, a ne o nezavisno utvrđenom tržišnom proseku, ali ono ukazuje na važno investiciono pitanje.
Fleksibilni kapaciteti sa istim tehničkim karakteristikama mogu da ostvare veoma različite finansijske rezultate u zavisnosti od načina trgovanja. Važni su izbor tržišta i vreme podnošenja ponuda, kao i tačnost prognoza i upravljanje stanjem imovine. Odluke o upravljanju moraju da uzmu u obzir tehnička ograničenja i degradaciju opreme. Slab optimizator može da ostavi značajan prihod neostvarenim čak i kada oprema radi prema projektu.
To menja i postupak provere projekta za potrebe kreditiranja. Banke koje finansiraju fleksibilne energetske projekte sve češće moraju da procene više od garancija za opremu, EPC ugovora i uslova priključenja na mrežu: proceni mogu podvrgnuti i samog optimizatora. Mogu da razmatraju koliko dugo kompanija posluje na relevantnom tržištu, kakve istorijske rezultate može da pokaže, kako njeni algoritmi reaguju na promene tržišnih uslova i da li ima dovoljnu finansijsku snagu da podrži garancije prihoda. Ugovor o optimizaciji tako postaje jedan od ključnih ugovora projekta.
Minimalni prihodi i podela dobiti
To je posebno važno kako se regionalno tržište okreće složenijim komercijalnim aranžmanima. Kod optimizacije koja se zasniva isključivo na tržišnim prihodima, investitor ostaje izložen budućim kretanjima cena električne energije. Ugovorom o minimalnom prihodu deo tog rizika preuzima optimizator, dok aranžman tipa tolling može sa investitora da prenese još veći deo tržišnog rizika. Modeli podele dobiti nalaze se između tih pristupa.
U uobičajenom modelu vlasnik dobija ugovoreni osnovni nivo prihoda, a optimizator zadržava deo dodatne dobiti ostvarene iznad unapred određenih pragova. Time se usklađuju podsticaji i povećava predvidljivost prihoda. Međutim, takvi ugovori vrede onoliko koliko je pouzdana druga ugovorna strana koja daje garanciju.
Mala tehnološka kompanija može imati kvalitetan algoritam, ali nedovoljnu bilansnu snagu da podrži višegodišnju obavezu minimalnog prihoda. Veći trgovac ili komunalna energetska kompanija može da objedini digitalnu optimizaciju sa likvidnošću, kreditnom podrškom i pristupom većem broju tržišta. To može da podstakne konsolidaciju, pa bi tržište moglo da se podeli između specijalizovanih softverskih kompanija, velikih ugovornih partnera za optimizaciju i integrisanih energetskih kompanija. Za investitore u projekte izbor optimizatora sve više postaje deo same investicione odluke.
Teže predviđanje tržišnih prihoda
Značaj optimizacije verovatno će rasti sa jačanjem konkurencije. Prvi fleksibilni kapaciteti mogu ostvarivati neuobičajeno visoke prihode na tržištima na kojima je ponuda usluga balansiranja i optimizacije ograničena, ali takvi prinosi retko ostaju nepromenjeni. Veća konkurencija može da suzi arbitražne razlike i smanji prihode od usluga balansiranja, dok se istovremeno menjaju i tržišna pravila.
Optimizator zato ne može da se oslanja na jednu strategiju trgovanja, već mora neprekidno da prelazi između dostupnih prilika. To daje prednost algoritamskom izvršavanju i pristupu na više tržišta. Elektrana postaje deo šireg sistema trgovanja koji procenjuje da li se najveća vrednost ostvaruje na tržištu za dan unapred, unutar dnevnog tržišta, na tržištu balansnih usluga ili kroz drugi proizvod fleksibilnosti.
Tu se prepliću sposobnosti softvera i finansijska pouzdanost. Optimizator mora da bude dovoljno efikasan da ostvari prihod, ali i dovoljno finansijski snažan da ispuni ugovorna obećanja.
Uređenija bilateralna tržišta
Treći trend odnosi se na način ugovaranja dugoročnog rizika vezanog za električnu energiju. Hellenic Energy Exchange (HEnEx) saopštio je 21. oktobra da je njegova platforma za bilateralne ugovore dostigla 29 članova, dok je broj ponuda porastao za 88% na godišnjem nivou, na 64. Ponude su obuhvatale 54,4 TWh, ali se ta brojka odnosi na ponuđenu, a ne ugovorenu energiju.
Izrazi interesovanja porasli su za 78%, na 48, dok su prihvaćene 24 ponude. Obim je i dalje skroman u poređenju sa velikim evropskim terminskim tržištima, ali je važan smer kretanja. U Jugoistočnoj Evropi razvijena je snažna infrastruktura za kratkoročno trgovanje: tržišta za dan unapred i unutardnevna tržišta sve su povezanija i likvidnija, dok su dugoročni ugovori mnogo manje standardizovani.
Proizvođači, snabdevači i industrijski potrošači često se oslanjaju na privatne pregovore, brokere i bilateralne odnose, što otežava povezivanje kupaca i prodavaca. Proizvođač koji traži kupca na pet godina možda ne zna koji industrijski potrošači traže isti proizvod, dok industrijska kompanija može dobiti mali broj ponuda jer potencijalni prodavci ne znaju da je zainteresovana. Uređena bilateralna platforma smanjuje taj informacioni jaz.
Struktura ugovora postaje deo proizvoda
Podaci HEnEx-a pokazuju i zašto se dugoročna nabavka električne energije ne može svesti na jednu istaknutu cenu. Oko 60% pregovora odnosilo se na cenu, 42% na trajanje ugovora, a 29% na profil proizvodnje. Vrednost električne energije sve više zavisi i od njenog vremenskog profila.
Ugovor sa ravnom godišnjom isporukom nije isto što i ugovor zasnovan na proizvodnji koja je najveća tokom dana, kao kod solarnih elektrana. Ugovor na tri godine nosi drugačije rizike od desetogodišnjeg, dok industrijski kupac može želeti da fiksira cenu samo za deo potrošnje, a ostatak ostavi izloženim kratkoročnom tržištu. Proizvođač, s druge strane, može želeti više ugovornih partnera umesto jednog dugoročnog kupca.
Takav pristup podrazumeva upravljanje portfeljem bilateralnih ugovora. Reč je o više od samih PPA ugovora: razvija se strukturisano ugovorno tržište na kojem trajanje, profil isporuke, formula za cenu i kreditni uslovi postaju sastavni delovi proizvoda električne energije.
Od digitalne oglasne table do regionalnog tržišta
HEnEx planira da proširi regionalno učešće i unapredi povezivanje ponuda. To može biti značajnije od samog objavljivanja ponuda: platforma koja samo prikazuje ponude funkcioniše pre svega kao digitalna oglasna tabla, dok ona koja aktivno pronalazi odgovarajuće kupce i prodavce počinje da liči na organizovano ugovorno tržište.
Vremenom, takav model može da podstakne standardizaciju. Zajedničko trajanje ugovora i profili isporuke olakšavaju poređenje ponuda, a veća standardizacija unapređuje likvidnost i privlači dodatne učesnike. Tako mogu da nastanu mrežni efekti slični onima koji su pomogli razvoju kratkoročnih berzi. Za Jugoistočnu Evropu to bi popunilo važan jaz između likvidnog promptnog trgovanja i potpuno prilagođenih bilateralnih poslova.
Tri poslovna modela, jedna regionalna promena
Primeri kompanija METLEN, GEN-I i HEnEx odnose se na različite slojeve iste promene. METLEN i Joule bave se upravljanjem: kako fizičku proizvodnju, potrošnju i fleksibilnost objediniti u jedan digitalni portfelj i optimizovati ga. GEN-I se bavi učinkom i finansijskim rizikom: koliko se uspešno taj portfelj plasira na tržištu i koja ugovorna strana može da obezbedi bankabilnu zaštitu prihoda.
HEnEx razvija infrastrukturu za ugovaranje: kako učesnici upravljaju dugoročnom izloženošću kada prevaziđu trgovanje na promptnom tržištu. Zajedno, ovi slojevi čine sve potpuniju tržišnu strukturu: imovina, digitalno upravljanje, optimizacija, ugovor i finansiranje.
Posledice za tržišta u regionu
Grčka trenutno pruža neke od najjasnijih primera jer ima relativno razvijena maloprodajna tržišta, trgovanje i agregaciju. Prilika se, međutim, odnosi na ceo region. Rumunija razvija jedno od najvećih tržišta fleksibilnosti u Jugoistočnoj Evropi i već privlači specijalizovane pružaoce usluga optimizacije, dok Bugarska stiče rana operativna iskustva u optimizaciji komercijalnih kapaciteta.
Hrvatska omogućava šire učešće nezavisnih agregatora i menja svoje tržište balansiranja. Srbija uspostavlja pravno i operativno razdvajanje snabdevanja električnom energijom i nezavisne agregacije, dok Crna Gora razvija okvire za fleksibilnost na nivou operatora prenosnog i distributivnog sistema. Kako ova tržišta budu sazrevala, fizičkim energetskim kapacitetima biće potrebna ista vrsta digitalne i komercijalne infrastrukture kakva se sada pojavljuje u Grčkoj.
To bi moglo da dovede do stvaranja nove klase regionalnih energetskih kompanija, od kojih neke neće posedovati značajne proizvodne kapacitete. Njihova ključna imovina biće softverske platforme, portfelji fleksibilnih potrošača, algoritmi za trgovanje, ugovori o optimizaciji i odnosi sa ugovornim partnerima.
Vrednost se širi izvan fizičke imovine
Tradicionalno investiciono pitanje u energetici bilo je jednostavno: ko poseduje elektranu? U narednom investicionom ciklusu otvara se još nekoliko pitanja: ko upravlja elektranom i trguje njenom energijom, ko preuzima tržišni rizik, ko pronalazi ugovornog partnera i garantuje prihod, kao i ko poseduje podatke potrebne za donošenje tih odluka.
Ta pitanja premeštaju deo vrednosti energetskog sektora sa fizičke infrastrukture na nematerijalne sposobnosti. Elektrana ostaje neophodna, ali je sve više samo polazna tačka. Narednu fazu tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi mogle bi da oblikuju kompanije koje povezuju fizičke kapacitete sa softverom, softver sa strategijama trgovanja, a strategije trgovanja sa dugoročnim ugovorima prihvatljivim za finansiranje.
Uz podršku Virtu.Energy
