Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u jugoistočnoj Evropi porasla je u 42. nedelji, ali su veleprodajne cene struje istovremeno povećane na svim obuhvaćenim tržištima. Promenljiva proizvodnja iz obnovljivih izvora dostigla je 3.597,48 GWh, što je rast od 30,1%. Glavni pokretač bio je oporavak proizvodnje iz vetra.
Regionalna proizvodnja iz vetroelektrana skočila je za 86,6%, na 2.133,35 GWh, dok je proizvodnja solarnih elektrana pala za 9,7%, na 1.464,13 GWh. Uprkos većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora, nedeljna cena električne energije u Srbiji porasla je 28,53%. Poskupljenje je zabeleženo i u Bugarskoj, za 12,60%, Hrvatskoj, za 11%, Rumuniji, za 9,72%, Mađarskoj, za 8,99%, i Grčkoj, za 6,70%.
Vreme i lokacija proizvodnje utiču na cene
Regionalni zbir prikriva velike razlike među državama. Turska je doprinela značajnom delu rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora, dok je i Italija zabeležila veliki dodatni obim proizvodnje. Proizvodnja iz vetra snažno je porasla u Rumuniji i Grčkoj, dok je zajednička proizvodnja iz vetra i sunca u Bugarskoj pala za 21,5%.
Mađarska je takođe zabeležila slabiju proizvodnju iz promenljivih obnovljivih izvora. Cene električne energije ne zavise samo od prosečne nedeljne proizvodnje iz obnovljivih izvora, već i od ponude i potražnje u pojedinačnim satima koji određuju graničnu cenu. Zato obilna proizvodnja iz vetra tokom noći ne sprečava visoke večernje cene ako proizvodnja iz obnovljivih izvora opada u vreme rasta potrošnje.
Ograničenja prenosne mreže dodatno utiču na kretanje cena. Ako električna energija iz obnovljivih izvora ne može nesmetano da se prenese iz zone sa viškom ponude na tržište sa manjkom, velike razlike u veleprodajnim cenama mogu da potraju i kada ukupna regionalna proizvodnja raste. Zbog toga veća proizvodnja u regionu ne znači nužno i niže cene u svakoj zemlji.
Različita kretanja u Grčkoj i Srbiji
Grčka je u 42. nedelji istovremeno povećala proizvodnju iz obnovljivih izvora i izvoz električne energije, uz relativno niske cene. Srbija je takođe povećala proizvodnju iz vetra i sunca, ali je postala znatno veći neto uvoznik. Tome su doprineli rast potražnje i pad proizvodnje iz hidroelektrana.
Investiciona rasprava u jugoistočnoj Evropi zato se sve manje svodi samo na instalisani kapacitet obnovljivih izvora. Sledeća faza zahteva skladištenje energije, prenosnu infrastrukturu, upravljanje potrošnjom i bolje upravljanje portfoliom. Baterijska skladišta mogu da sačuvaju višak proizvodnje iz vetra i sunca u periodima nižih cena i isporuče ga tokom večernjih vršnih opterećenja.
Međudržavni interkonektori mogu da prenose viškove električne energije iz obnovljivih izvora između tržišta. Fleksibilne hidroelektrane i termoelektrane mogu da nadoknade oscilacije u proizvodnji iz obnovljivih izvora. Industrijski potrošači mogu upravljanjem potrošnjom da smanje opterećenje sistema tokom sati sa visokim cenama.
Prihodi zavise od satnog profila proizvodnje
Za investitore u projekte obnovljivih izvora sve će važniji biti sati u kojima se električna energija proizvodi, a ne samo godišnji broj proizvedenih megavat-sati. Dva projekta solarnih elektrana sa istom godišnjom proizvodnjom mogu imati znatno različitu ekonomiku. Na to mogu uticati zagušenja na tržištu i pad cena tokom podnevnih sati, kao i mogućnost pristupa skladištenju ili većem prekograničnom kapacitetu.
Isti izazov postoji i kod korporativnih ugovora o kupovini električne energije (PPA). Kupci koji žele predvidive troškove moraju da razumeju razliku između kupovine godišnje količine električne energije iz obnovljivih izvora i obezbeđivanja struje u satima kada njihova postrojenja stvarno troše energiju. Nedelja 42 pokazuje zašto širenje obnovljivih izvora samo po sebi nije dovoljno da obuzda veleprodajne cene.
U jugoistočnoj Evropi proizvedeno je znatno više električne energije iz vetra i sunca, ali je u nekoliko tržišta struja značajno poskupela. Ključni nedostatak nije bio sam kapacitet obnovljivih izvora, već mogućnost sistema da proizvedenu energiju prenese, skladišti i prilagodi vremenu i lokaciji na kojima ima najveću vrednost. Sadržaj je ustupljen uz ljubaznost kompanije Virtu.Energy.
